Џентлменски договор са НБС од данас не важи – банке засад са старим ценовницима, опрез ипак потребан

Уредба или како је гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић тада назвала "џентлменски договор са банкама", од данас не важи. Остала је да важи обавеза банака да о промени тарифника најмање 45 дана пре усвајања измена о томе обавесте Централну банку. За сада се, кажу, није обратила ниједна банка.

"Имајући у виду да 1. септембра истиче рок од годину дана за примену умањених накнада за платне услуге, истичемо да су банке у могућности да наставе да примењују тарифе које су усвојиле у периоду од 1. јануара 2021. до августа 2022. те да то не представља повећање тарифа како се у медијима наводи, већ обрачун накнада у складу са важећим тарифником“, саопштавају из НБС.

Ограничена цена основног пакета

Суочени са скоковима цене енергената и пословично растом цене свега осталог, Народна банка, да би бар заштитила стандард грађана у погледу платних услуга, прошле године трајно је прописала шта је основни пакет банкарских услуга.

Тако је свим грађанима гарантовано отварање текућег рачуна, подизање готовине на шалтеру или банкоматима, дебитна картица, услуге мобилног и електронског банкарства, а све по гарантованој цени од 150 динара.

"Банка Поштанска штедионица је одлучила да и у наредних годину дана, задржи умањене тарифе у односу на важећи тарифник. Банка у овом периоду неће мењати ни цену пакета рачуна са основним услугама", каже Мирјана Гојковић, директорка сектора за развој производа Поштанске штедионице.

Нови производи банака

Док се ниједна банка није јавила са новим ценовником, неколико њих је обавестило Народну банку о увођењу нових производа. Између осталог, обавезне су да јасно назначе све врсте и висину накнада и других трошкова који падају на терет клијента.

"Ту треба бити опрезан, као неке нове производе или услуге, онда се то тумачи да се од тада формирају тарифници први пут. Наравно, банка може да тај тарифник постави, као и да обавести НБС и клијенте како она реши", указује проф. др Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије. 

С обзиром на то да су банке у Србији прилично традиционалне, један од главних извора прихода су камате.

Око 30 одсто раста прихода у првих шест месеци ове године банке могу да захвале каматама које плаћа Народна банка на динарске вишкове које повлачи ради зауздавања инфлације, а приходе доносе и безготовинске трансакције и плаћања преко интернета.