Банке одмрзавају ценовнике, услуге могу да коштају знатно више – од чега зависи поскупљење

Првог септембра престаје да важи договор Народне банке Србије и пословних банака о замрзавању цена накнада и провизија. То значи да би и бројне услуге могле да буду знатно скупље. Од чега ће зависити да ли ће банке вратити ценовнике на ниво од 1. јануара 2021. године?

Стручњак за финансије Владимир Васић каже да не мора да значи да ће банке поскупети своје услуге, али да имају право да одмрзну ценовнике.

Оно што је битно за грађане, истиче, јесте да ће банке морати да траже сагласност НБС за подизање накнада.

Колико ће бити евентуално поскупљење, напомиње, зависи од банке до банке, њихове процене и тржишне утакмице.

Банка је дужна, наглашава Васић, да обавести клијента и достави му информацију о поскупљењу два месеца унапред.

"Начин на који доставља, то је договор између клијента и банке, то је обично имејл, СМС, Вајбер или нека од других средстава комуникације, али мора да обавести", напомиње Васић.

"Инфлација пада солидним темпом, али би могао да буде и бољи"

Грађани су у претходном периоду сведочили заоштравању услова за кредите.

"Начин да зауставите инфлацију јесте управо тај да нама као корисницима пошаљете сигнал да мање трошимо, мање се задужујемо. На тај начин ми индиректно кочимо инфлацију", објашњава Васић.

Инфлација се, каже, зауставила, пада темпом који је солидан, али би могао да буде и бољи.

"У ЕУ је већ 5,1. Шта то значи за нас? Пошто ми увозимо и извозимо већином из ЕУ, преко 60 одсто, то значи и да инфлација, односно цене које ми плаћамо тамо за производе или услуге, оне су повољније, тако да ће се то индиректно одразити и на наше тржиште. С друге стране, и овде механизам рестриктивне монетарне политике делује. НБС је то више пута радила, подизала референтну каматну стопу. На тај начин инфлација се зауставила, пада, 12,1 је сад и очекује се до краја године осам", наводи Васић.