Јапан, бујање туризма као пут у банкрот

Скоковити раст броја страних туриста уопште гледано је благодет за економију, али финансијске институције у Јапану које су посредници у плаћању кредитним картицама упозоравају да ће због потрошње коју остварују странци претрпети велике губитке.

Укидање и последњих ограничења везаних за ковид проузроковало је туристичку експлозију у Јапану, који је у јуну, упркос чињеници да је у том месецу земља захваћена кишном сезоном, посетило више од два милиона страних туриста.

Далекоисточна царевина је пред почетак епидемије у 2019. години остварила историјски рекорд од 32 милиона страних посетилаца и домаћи стручњаци процењују да би већ током ове године могао да буде остварен резултат упоредив с тим бројем.

Поготово што је раније овог месеца у суседној Народној Републици Кини укинуто ограничење за групне туристичке посете више држава међу којима и Јапану, које је било једна од мера које је влада у Пекингу спроводила како би зауздала ширење вируса у сопственој земљи.

Губици јапанских кредитних компанија

Мада је јасно да велики пораст страних туриста изазива негативне последице као што су гужве, преоптерећеност јавног превоза, проблеми везани за уклањање смећа, па и пораст станарина, можда се чини необичним то да у Земљи излазећег сунца сада домаће финансијске институције упозоравају на опасност од великих губитака као једну од последица потрошње коју у њиховој држави остварују странци.

Наиме, јапанске кредитне компаније, чији су оснивачи крупне банке попут "Мицубиши УФЈ" и "Сумитомо-Мицуи", процењују да ће до краја године искусити губитак од близу 140 милиона долара, ако се настави раст броја страних посетилаца.

Тај губитак генерише провизија које оне као јапански заступници плаћају америчким кућама као што су "Виза" и "Мастеркард" и страним банкама које су издале кредитне картице тих брендова.

У Јапану домаће кредитне компаније на сваку финансијску трансакцију извршену картицама у продавницама добијају провизију од 1,9 одсто, али када страни туристи изврше плаћање кредитним картицама у њиховој земљи, дужне су да 1,8 одсто износа проследе банкама у иностранству које су те картице издале, те "Визи" и "Мастеркарду" уступе још 0,8 одсто тог износа.

Има ли решења

То, дакле, значи да јапанске кредитне компаније као што су "УФЈ Никос" или "Сумитомо-Мицуи кард" сваки пут када неки странац купи робу или услугу у Јапану кредитном картицом издатом у иностранству бележе губитак у висини од 0,7 одсто уплаћеног износа.

С друге стране, када се плаћања врше кредитним картицама издатим у Јапану, исте компаније бележе добитак од 0,2 посто уплаћене суме.

Јапански кредитне компаније, отуд, несумњиво прижељкују промену у међународном систему провизија, те потајно навијају за то да број страних туриста који посећују њихову земљу остане нижи или да посегну за другим врстама плаћања, као што су готовина и разне дигиталне платформе.