Ко је одговоран што су шуме, бар у е-аграру, постале оранице

Држава је одлучна да стане на крај пољопривредницима који су покушали да је преваре и да добију субвенције за површине које уопште не обрађују, каже ресорна министарка Јелена Танасковић. Зато су надлежни кренули у теренске контроле које треба да покажу и потвреде да ли заиста има неслагања између онога што је пријављено у е-аграру и онога што се на парцелама налази.

Подсетимо, недавно је председник Србије Александар Вучић рекао да је за око 500.000 хектара поднето лажних захтева за подстицаје, што би оштетило државну касу за око 80 милиона евра. Пољопривредницима и стручњацима ови подаци делују изненађујуће много, али кажу да ће утврђивање стварног стања на терену омогућити да се целокупан аграрни систем боље изгради и новац праведније распоређује.

"Први резултати које смо добили нису оптимистични. Искрено смо се сви надали да ће тога бити знатно мање него што јесте. Крећу територијалне контроле, како бисмо видели шта је то што су људи пријавили кроз е-аграр, а шта је снимак показао. Да видимо где су неслагања", рекла је за Танјуг Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Сва неслагања, додаје, која су до сада уочена су пописана и биће проверена.

"За сваки случај појединачно се јасно види шта је то што је пријављено у е-аграру, а шта је на снимку. Неретки су случајеви да је пријављена парцела да се обрађује нека култура, на пример пшеница, кукуруз, или шта год, а да је на снимку на тој парцели шума. Неретко је и да имамо објекат на тој парцели, који је нелегално изграђен, јер је то пољопривредно земљиште", објашњава ресорна министарка.

Захваљујући дигитализацији пољопривреде држава сада може да провери податке које је појединац дао приликом регистрације у Регистар пољопривредних газдинстава. Откривањем и отклањањем свих неправилности и малверзација требало би да реши проблем који смо до сада имали. Да се за пољопривреду издвајају значајна средства у буџету, а да су произвођачи незадовољни оним што добијају.

“Кад дајете субвенције које су са неких 6.000 порасле на 18.000 динара у овој години, а имате захтев и да иду на 300 евра ви морате да појачате контролу и да тачно знате коме дајете, као и за коју културу и колико", нагласила је Танасковићева.

Произвођачи поздрављају одлуку државе да открије преваранте и траже адекватне казне

Пољопривредници кажу да им информација о томе да је пола милиона хектара под шумом или објектима пријављено као обрадива површина звичи невероватно.

"Да бисмо регистровали било коју парцелу у електронској форми у е-Управи или раније трезору пољопривреде, морали смо да доставимо поседовне листове из катастра за сваку парцелу на којој пише намена земљишта. Дакле, ту пише да ли је земљиште њива, шума, пашњак, рибњак... Да би се намена земљишта променила из њиве у шуму или обрнуто мора се тражити дозвола. Захтев се предаје локалној самоуправи која то шаље ресорном министарству, а министарство одобрава пренамену. Када то одобри враћа решење локалној самоуправи и пољопривредник тада мора да плати таксу која није мала", објашњава Драган Клеут, председник Савеза удружења пољопривредника Баната.

"Ако је неко имао шуму на катастарској парцели и ако се то води у катастру као шума, он не може да аплицира за субвенције, јер се ту види да то није обрадива површина. Ако је неко имао њиву, па ту посадио шуму без дозволе и сагласности ресорног министарства, то је одговорност на пољопривредном газдинству, пољопривредној стручној служби која није приметила да је земљиште пренамењено и на инспектору пољопривреде", додаје наш саговорник.

Не пориче да покушаја злоупотребе у пољопривреди има, али га најновији подаци заиста брину. 

"Сигурно је да постоје и они који желе да изманипулишу власт. Али, оваква врста манипулације, са изводом из катастра, где би неко морао да прихвати промену намене земљишта без одобрења министарства, морало би да значи да су у то умешане институције", каже Клеут.

"Бојим се да је ово само једно спиновање да сутра имају разлог да укину субвенције пољопривредницима који су у изузетно тешкој ситуацији. Немамо отворену берзу, немамо нормалне цене производа, не пратимо светска тржишта, инпути су нам више него светски и што се тиче цене нафте и репроматеријала, а нигде нижа цена пшенице није него код нас“, додаје наш саговорник.

И он и чланови његовог удружења, наглашава, с нестрпљењем очекују резултате теренских контрола.

"Сви ми пољопривредници бисмо заиста волели да видимо да ли је то тако и ко су ти људи који су покушали да преваре државу, а и све нас. Ми смо за правну државу и залажемо се да се све исконтролише до најситнијих детаља. Да се сваки починилац таквих злоупотреба казни, без обзира на то о коме се ради“, објашњава Клеут.

"У закону стоји да они који дају неистините податке могу да буду избрисани из трезора, да могу да уђу у пасиван статус три године и да не могу да конкуришу ни за какве подстицаје. Ако је било таквих превара онда сви треба да сносе последице. И да се испита како је тај неко могао да изврши пренамену земљишта, на основу чега и ко му је дао дозволу", каже наш саговорник.

Систем треба уредити тако да се јасно зна ко, за шта и колико новца добија на име подстицаја

И стручњаци кажу да им податак од 500.000 хектара лажних ораница за које су тражене субвенције делује много и да то свакако заслужује детаљну контролу.

"Ја сам се непријатно изненадио када сам чуо да је пола милиона хектара лажно пријављено за субвенције. Некако ми то много изгледа. Колико ће то бити тачно и да ли је то до краја веродостојан податак, верујем да ће надлежне службе проверити и дати одговор. Да ви пријавите ратарски усев на шуми то је потпуно недопустиво. Међутим, одмах морам да кажем да не треба све пољопривреднике посматрати кроз призму тих неодговорних произвођача који су пријавили те податке", каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

"С друге стране, охрабрује чињеница да је ово откривање резултат добре примене ИТ технологије, е-аграра, дигитализације наше пољопривреде, где видимо да је мониторинг много бољи и квалитетнији. Више не можемо да лутамо не само у погледу малверзација, већ и у погледу тачности и ажурности катастра, књиге поља, Регистра пољопривредних газдинстава. То пружа добре перспективе да се и аграрна политика води много квалитетније, боље и са прецизнијим подацима где тај новац иде, коме иде и да ли иде на праве адресе", објашњава наш саговорник.

Још један од механизама за спречавање злоупотреба јесте и предстојећи попис пољопривреде.

"Попис који нам предстоји треба да покаже колико ми имамо шума и ако је вама веродостојан податак доказ из катастра и ако пријављујете усев уместо онога што пише у катастру, то је озбиљан пропуст. То су малверзације које су недопустиве и верујем да ће, управо, тај систем е-Аграра и сателитског надгледања увести ред и у катастарске књиге", каже Галетин.

"Резултати пописа ће показати колико је ораничних површина, колико је шума, пашњака, рибњака... Када све то, корак по корак, увежемо у један систем мислим да оваквих ситуација више не би смело да буде. Да држава буде у проблему да 80 милиона евра, по основу лажно пријављених пола милиона хектара, оде, а да нико не зна где је отишло", наглашава наш саговорник.

Због непоштених произвођача они, прави пољопривредници, каже, остају ускраћени за новац који им је преко потребан. Али, малверзације, подсећа, нису новина у овом сектору. Било их је и раније, због чега се сећамо бројних хапшења.

"Свако мало се врши неки ванредни попис стања Републичких робних резерви. И онда се сваки пут као изненадимо када видимо колико нам физички недостаје робе у односу на папиролошки пописане количине. Када се систем уреди, значајно ће се смањити простор за преваре. То ће, понављам, дати добре алате креаторима да направе прагматичну аграрну политику, где ће се знати ко за шта добија паре и где ће се видети резултати тих мера", објашњава Галетин.

Последњих година у систему пољопривреде се уочава порозност, али је добра ствар што из државе стижу најаве да то жели да исправи и да је одлучна да се обрачуна са преварантима којима је једини циљ да оштете буџет и на тај начин лако дођу до зараде.

Због тога је и те како битно да дигитализација у овом сектору буде у потпуности спроведена, јер се тако лако могу контролисати сва пољопривредна газдинства и компаније које се баве пољопривредном производњом. То, између осталог,  значи да је потребно користити алате који ће омогућити тачан увид у, на пример, сетвену структуру или, рецимо, физичко присуство робе у магацинима овлашћених дирекцијских складиштара.