Може ли Брикс да надјача Г7

Левичарског лидера Бразила једно питање ноћима држи будним. Зашто све земље морају да тргују у доларима? Чланице БРИКС-а већ су премашиле четвртину међусобне размене у националним валутама. И циљ им је да у наредне три године, она достигне трећину.

"Много је јефтиније трговање у неким другим валутама и зато смо видели тренд трговања у јуанима, рубљама, рупијима, у другим националним валутама. Нису све те земље чланице Брикса, неке су чланице Шангајске организације за сарадњу или Асеана, које су такође донеле одлуку да неће убудуће да тргују ни у доларима, ни у еврима, ни у јенима", објашњава проф. Драгана Митровић са Факултета политичких наука.

Али у доларима је и даље више од 80 одсто међународних трансакција и више од половине девизних резерви. Отуда је за америчку министарку финансија Џенет Јелен доминација долара неупитна. Преиспитали би је многи – Русија због санкција, Кина због економског национализма Вашингтона. Остали, зато што свако подизање референтних каматних стопа америчког ФЕД-а, чекају са нелагодом.

Професорка Митровић, међутим, сматра да нека друга валута неће заменити долар јер, како каже, поменуте државе немају заједничку монетарну политику и усклађеност правних и економских политика.

"Али ради се на дигиталној или обрачунској валути и предлози су да она има златно покриће", каже Митровићева.

Златни падобран је оно што многим презадуженим државама глобалног југа, нуди Нова развојна банка Брикса. И за повољније кредите и финансијске инјекције, не поставља услове. За разлику од ММФ-а или Светске банке, Брикс циља финансијски систем који предводи Запад, али га не изазива, већ нуди алтернативе.

"Земље које су део Г7 су много ближе наслоњене једна на другу као што су НАТО или ЕУ. Али видимо да земље Г7, иако су развијене и имају висок доходак, бележе ниску стопу економског раста док се, са друге стране, земље у развоју иако нису богате развијају брже, тако да се поставља питање да ли ће оне у једном тренутку успети да достигну доходак развијених земаља попут Немачке, Канаде и САД", каже економиста Михајло Гајић.

Поред економије важну улогу игра и политика 

Сличног удела у глобалном БДП-у, око трећине, али у чланицама Г7 живи око 10 одсто светске популације, а у државама Брикса више од 40 одсто људи на планети. У тај клуб би четрдесетак земаља, 22 су поднеле и званични захтев.

"Ви са једне стране можете остварити учешће на тржишту Кине или Индије, то су тржишта са више милијарди људи. Поред ових економских разлога изузетно важни су и политички разлози у све више поларизованом свету, ви ћете у Бриксу наћи контратежу западним наративима. Али да не заборавимо да је заправо џин у том клубу Кина, она чини око 90 одсто укупне моћи тог клуба", каже Стефан Владисављевић из Фондације БФПЕ.

"Две деценије имамо успон глобалног југа, али је највећи део тог просперитета забележен у Кини, тако да је она нека врста силе која вуче у том домену. Иако нама делује да је то замена за западне инвестиције, све те земље не прекидају везе са западним економијама", каже Гајић.

На Самиту у Јоханесбургу, Русију ће представљати шеф дипломатије, због налога МКС за хапшење руског председника. Чланице Брикса и оне које би то тек да постану углавном су се уздржале од осуде руског напада на Украјину, а у афричкој мировној иницијативи чак се наводи и укидање потернице за Владимиром Путином.

"Док Кина види проширење као могућност за подизање легитимитета и значаја саме платформе, за Индију је важно да она ипак буде неко ко заступа и своје интересе унутар платформе, и зато би нове чланице морале да буду оне које би се залагале за одржање платформе на принципима који су важни и за саму Индију", каже Владисављевић.

Семе Брикса посејано је баш у инвестиционој банци "Голдман Сакс" – у извештају из 2001. освануо је акроним земаља растућих економија, оних које ће до 2050. доминирати светском економијом.