Афричка куга и невреме - (не)оправдан страх од новог таласа поскупљења хране

Због афричке куге цена свињског меса у Европској унији порасла је 40 одсто. Уз неизвестан извоз пшенице и уништене засаде воћа и поврћа у невремену - многи страхују од новог таласа поскупљења. Разлога за бригу нема, кажу у Народној банци Србије. Напротив, уверавају да ће цене хране допринети успоравању инфлације.

Поскупљење хране за само један одсто, укупну инфлацију подиже а 0,3 процентна поена. Ипак, много више од извештаја о инфлацији, грађене занимају бројке на рафовима и тезгама - јер највише новца трошимо на храну.

“Ми већ видимо и у јулу да поједине цене пољопривредних производа или стагнирају или благо падају и то је та месечна динамика која је битна. Када посматрамо међугодишње стопе раста, цене хране су у плусу. Међутим, битна је та месечна динамика и када кажемо да ће бити или нулта стопа цене хране или негативна, то значи да не очекујемо више раст, пошто су цене хране иначе на поприлично високом нивоу”, каже Саво Јаковљевић, директор сектора за економска истраживања НБС.

Упркос тржишној пракси, одмицање летње сезоне није донело ниже цене воћа и поврћа. Ипак, очекује се раст пољопривреде од 9 одсто. Ако не буде већих временских непогода до краја жетве.

“Физички раст пољопривреде у овој години ће бити нешто виши него прошле године. Дакле, данак суше пољопривреда је много више платила прошле године него штете које су ове године нанеле временске непогоде. Тај ће раст пре свега да извуку ратарске културе, посебно кад је у питању кукуруз, ако се наравно сачува”, рекао је агроекономиста Милан Простран.

Економисти: Могућ краткорочни проблем

Невреме је уништило 5 одсто рода воћа. Због Афричке куге свиња еутаназирано је 20.000 грла. Иако су многи фармери претрпели тоталну штету, економисти кажу - снабдевеност може бити угрожена само краткорочно.

“Краткорочно у смислу понуде и несташице одређених производа, али сигуран сам да на дуге стазе не могу много да поремете цене укупно прехрамбених и пољопривредних производа, јер држави увек на располагању стоји интервентан увоз и неке друге мере економске политике како би превазишли проблеме који настају у појединим секторима”, сматра проф. др Петар Веселиновић са Економског факултета у Крагујевцу.

Подсећа да је међугодишњи раст цена хране од јуна 2022. до јуна 2023. износио 24 одсто.

Кромпир поскупео, остало поврће појефтинило

Према подацима Завода за статистику, кромпир је у јуну коштао у просеку 145 динара за килограм - 16 одсто више него у мају. У истом периоду појефтинило је остало поврће, око 0,3 одсто. Највише је појефтинио хлеб – 3,5 одсто.

Трговци и њихове марже често се спомињу као генератори неоправданих поскупљења. У влади кажу да су то сензационалистичке изјаве и да у малопродаји 10 година расте конкуренција.

“И због тога ми морамо да схватимо да су нам трговци који послују у Србији партнери и понашају се прилично одговорно. О томе говори чињеница да је њихова профитна стопа далеко испод профитних стопа друге гране, у просеку она је у 2022. години била око 2,9 одсто”, рекао је Жарко Малиновић из Министарства трговине.

У Народној банци верују да ће инфлација до краја године успорити на 8 одсто. Ако цена репроматеријала на светском тржишту остане на садашњем нивоу, очекују и да половином 2024. уђе у циљани оквир између 1,5 и 4,5 процената годишње.