Милиони евра отичу из Србије, јер се геотермални потенцијали не користе колико би могли

Које су предности коришћења геотермалних извора за даљинско грејање први су у Србији сазнали у општини Богатић. Од пре четири године топла вода температуре 75 степени Целзијуса греје око 15.000 m² јавних објеката у овој локалној самоуправи.

“Знате, ми овде у Богатићу имамо обичај када дођу телевизијске екипе да снимају репортаже и прилоге о нашим потенцијалима и привредним могућностима да кажемо да је нажалост, истина таква да су десетине, па и стотине милона евра отекли у неповрат за четири деценије откад су истраживања показала да Богатић и Мачва леже на топлој води”, каже Матија Миловановић, помоћник председника општине Богатић.

“Међутим, такође, је неоспорна чињеница да је и у претходних неколико година дошло до великог заокрета у начину размишљања и самом приступу овој тематици од стране локалне самоуправе, па се кренуло у правцу коришћења свега онога што нам је природа ставила на располагање”, додаје наш саговорник.

Општина Богатић и Мачва се, у стручним круговима и радовима, објашњава, називају потенцијалном енергетском „црвеном тачком“ Србије и региона.

“Геотермалним даљинским системом грејања обухваћено је осам јавних установа. Између осталог, зграде општине и суда, предшколска установа, основна и средња школа, Центар за социјални рад, Јавно комунално предузеће и полицијска станица. Бушотина је капацитета 25l воде у секунди. На овај начин уписали смо се на листу 250 европских градова који термалну енергију користе за грејање”, наводи Миловановић.

“Вредност инвестиције је са свим урачунатим трошковима била око 150 милиона динара. Финансирана је 75 одсто из кредита, а остатак средствима из буџета општине Богатић”, каже наш саговорник.

Анализе показују да се захваљујући овом систему грејања остварују значајне уштеде у буџету.

“На годишњем нивоу уштеда се креће у распону од 100 до 150 хиљада евра у зависности од броја хладних дана и дужине зиме. Такође, није занемарив ни еколошки аспект уштеде у емисији штетних гасова по грејној сезони”, објашњава Миловановић.

У Богатићу су уверени да ће се у наредном периоду, уз помоћ државе, геотермални потенцијали још више користити.

“Наш следећи примарни циљ је да проширимо мрежу топловода и да на овај постојећи систем додамо још четири објекта и то, пре свега, због његовог значаја Дом здравља, а потом и Културно-образовни центар, Народну библиотеку и цркву. Тако бисмо заокружили ову прву фазу где би се 12 објеката јавне намене грејало на наведени начин”, каже помоћник председника општине.

“План је и да се овај ресурс искористи за развој привреде, а радује нас што већ има заинтересованих инвеститора. Циљ је да се топла вода користи за развој бањског туризма, у пољопривредној производни, али и да се стави грађанима на располагање, у смислу да се у догледно време читаво насељено место Богатић, које чини више од хиљаду кућа и домаћинстава, прикачи на топловод”,  наводи Миловановић.

Србија је по геотермалном потенцијалу у врху Европе

Стручњаци наводе да се према потенцијалима геотермалних извора Србија налази међу првих пет земаља у Европи. 

У последњих десетак година коришћење геотермалне енергије у Србији бележи константан раст.

"Највећи број система користи геотермалне воде температуре испод 30 степени Целзијуса или геотермалне сонде уз примену топлотних пумпи. Геотермалне топлотне пумпе користе се за грејање и хлађење објеката различитих намена. Од стамбених, пословних, комерцијалних, објеката јавне намене и индустријских објеката. Ове пумпе могу се користити и у даљинским системима за грејање и хлађење”, каже др Ана Врањеш са Рударско-геолошког факултета.

“До данас у Србији је изведено преко 4.000 геотермалних система грејања и хлађења, односно око 100 МW инсталисане снаге. Потенцијал геотермалних вода је још увек далеко већи у односу на количне које се користе. Само за подручје града Београда потенцијалност субгеотермалних ресурса је процењена на око 1.200 МW”, додаје наша саговорница.

Геотермални ресурси су, објашњава, обновљиви извори енергије, чије време тек долази, будући да се налазимо у периоду преласка од коришћења фосилних горива ка чистој енергији. Овај потенцијал се, за сада, највише користи у Војводини и то у оквиру бањских центара.

“Геотермалне воде, осим свог енергетског потенцијала, често представљају "лековите" воде, које услед повишеног садржаја различитих минерала и своје температуре благотворно делују на организам. Разлог зашто Војводина предњачи у коришћењу геотермалних вода је значајан број геотермалних бушотина избушених '70-тих и '80-тих година прошлог века у склопу програмских истраживања нафте и гаса, а које се и данас користе”, каже Врањеш.

“Последњих година "мапа" корисника геотермалне енергије се проширује, и осим у градским срединама (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш...), геотермални ресурси се користе у планинским центрима (Златибор, Копаоник, Дивчибаре...), како за енергетске потребе, тако и за потребе велнес и спа центара”, прецизира наша саговорница.

Овај потенцијал примену налази и у пољопривреди, индустрији и туризму.

“Једна од основних предности овог обновљивог ресурса је могућност вишенаменског коришћења, када се исти ресурс може користити за различите намене у оквиру истог објекта и то као извор за грејање и хлађење, затим за потребе водоснабдевања, техничке потребе...”, истиче професорка Рударско-геолошког факултета.

Зашто треба више користити геотермалне ресурсе

Предност коришћења геотермалних ресурса је то што су они доступни 24 сата током свих седам дана у недељи.

“Приликом производње енергије, не формира се опасан отпад и геотермална постројења не заузимају велике површине земљишта, а што је то случај са ветропарковима или соларним постројењима за производњу електричне енергије. Једна од одлика је и каскадно коришц́ење енергије, које подразумева истовремено подмиривање потреба различитих потрошача из истог извора енергије”, наводи Врањеш.

“Експлоатацијом геотермалних ресурса користи се локално расположив ресурс, што свакако доприноси сигурности у производњи енергије и смањењу зависности од увозних енергената. Сходно томе и цене енергије произведене из сопствених ресурса тј. из геотермалних ресурса су конкурентније”, додаје наша саговорница.

Период повратка инвестиције зависи од типа објекта и намене геотермалне енергије која се експлоатише.

“Иницијални трошкови геотермалних система су скупљи у односу на конвенционалне системе грејања/хлађења, али су зато оперативни трошкови далеко нижи, те се ови пројекти исплаћују за око 3-5 година”, објшњава Врањеш.

За геотермалне потенцијале нема довољно заинтересованих инвеститора

Да је територија Војводине, као део Панонског басена, повољна за коришћење геотермалних вода потврђују и у Покрајинском секретаријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај.

“Међу геолошким карактеристикама Војводине, пре свега, треба истаћи малу дебљину коре, која на подручју овог дела земље износи „свега“ 25,5 до 29 km и литосфере чија се дебљина на подручју Панонског басена креће у границама од 60 до 100  km. Најмања дебљина коре на читавом простору бивше СФРЈ регистрована је на потезу који се пружа од Рипња код Београда, преко Уљме до Вршца и даље према Румунији. Управо то север Србије сврстава међу најперспективнија геотермална подручја у Европи”, каже Огњен Бјелић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај.

“Потенцијал геотермалних вода је далеко већи од тренутно истражених, будући да на територији Војводине, према подацима којима располаже Покрајински секретаријат, има 91 геотермални хидрогеотермални извор, од којих се за сада користи само 11 и то углавном за спортско рекреативне потребе. Овај потенцијал се не користи довољно, јер не постоје заинтересовани субјекти који би улагали у истраживања и даље коришћење овог ресурса”, објашњава наш саговорник.

На основу рађених прорачуна дошло се до податка да укупни потенцијални геотермални ресурси у Војводини до просечне дубине од 1.200 m износе 13,6 ЕЈ, а укупни потенцијал хидротермалних ресурса 3,95 ЕЈ.

“Искуства показују да се само око 25 одсто потенцијалних хидрогеотермалних ресурса може практично искористити. Сходно томе потенцијални расположиви хидрогетоермални ресурси Војводине, до дубине од 1.200 m износе око 1 ЕЈ. О каквим потенцијалима је реч, најбоље илуструје податак да је просечна укупна годишња потрошња енергената у Србији у око 0,63 ЕЈ”, објашнајва Бјелић.

Укупан геотермални потенцијал на територији Србије процењује се на 180.000 МWt, при чему није могуће, нити економски исплативо користити сав овај потенцијал. Теоријски максимално је искористиво од 1 до 10 одсто потенцијала, што је у случају наше државе од 2.000 до 20.000 МWt, кажу у ресорном министарству.

Детаљна геотермална истраживања у Србији почела су 1974. године. Ресорно министарство препознало је значај овог потенцијала и унапређењем регулаторног оквира, наводе, подстиче његово коришћење.

“Предности коришћења геотермалних ресурса  могу бити вишеструке и огледају се у значајној уштеди, енергетској независности корисника, заштити животне средине, развоју руралних подручја. На пример, коришћењем петрогеотермалне енергије за грејање и хлађење објеката на 1 kW утрошене електричне енергије добија се 4-5 kW грејне или расхладне енергије”, објашњавају у ресорном министарству.

“Што се тиче уштеда које би Србија остварила коришћењем геотермалних ресурса, била би неопходна детаљна техно-економска анализа при чему би се морале у обзир узети пројекције промене цене енергената, трошкови изградње геотермалних система... Генерално, у том смислу може се говорити само о количини енергије која се може добити из постојећих геотермалних извора, а она износи око 100-330 МWt”, кажу у Министарству рударства и енергетике.

Геотермални ресурси се обнављају сталним природним процесима и они се, према речима стручњака, посматрано у односу на људски век, никада не могу потрошити. Поред геотермалне енергије у обновљиве изворе спадају снага ветра, сунца, воде и биомаса.

Последњих година тежи се смањењу коришћења фосилних горива, пре свега, угља и нафте, а повећању учешћа обновљивих извора енергије у укупном енергетском миксу.

Трошкови стављања у функцију геотермалног извора или више њих зависе од локације, као и од потреба корисника тј. инвеститора.