Брикс против зелених новчаница – у којој валути штедети током дедоларизације

Економиста Иван Николић каже за РТС да процес слабљења долара, такозвана дедоларизација, добија на убрзању, али ограничено. Јачи искорак био би ако азијске земље остваре амбицију стварања заједничке валуте, указује Николић. Истиче да се пад те валуте не би одразио на нашу земљу, јер је симболично заступљена. Саветује штедњу у динарима или еврима.

Са геополитичким тензијама због рата у Украјини, заоштрава се и рат валута. Из Москве, Париза, преко Бразила до Џакарте стижу исте вести да све више бизнисмена напушта долар. Најављује се да ће једно од главних питања на самиту Брикса у Јужној Африци крајем августа бити стварање нове јединствене валуте.

Иван Николић подсетио је да је после Другог светског рата долар постао кључна резервна валута – мера вредности.

"Имао је своје успоне и падове. Процес дедоларизације траје, али је успорен, нарочито након конфликта у Украјини, али и пре тога заоштравањем геоекономских тензија између Кине и Америке“, каже Николић.

Ограничено слабљење долара

Према његовим речима, процес дедоларизације добија на убрзању, али ограничено и његови домети су непознати. "Ако се оствари амбиција стварања заједничке валуте, то би био јачи искорак ка процесу", истиче Николић.

Подсећа да је билатерна размена између азијских земаља, чак и у периоду Хладног рата између Русије и тих земаља, обављена у националној валути, што није ослабило долар.

Николић каже да америчка економија има веће упориште у долару од других земаља, те да се неумерени раст јавног дуга САД темељи на принципу.

"Не заборавимо да је Америка економски најјача сила. То је снага тог долара. Ако би се азијске земље, окупљене око Брикса, договориле о заједничкој валути, била би друга слика", наводи Николић.

Има ли последица по наше грађане

Истиче да се пад долара пак не би одразио у нашој земљи, јер је симболично заступљен за разлику од евра који је значајан за наше грађане.

"Заступљност у доларима је око 20 одсто у нашим девизним резервама. Трансакције се углавном односе на енергенте и куповину специфичне опреме", објашњава Николић.

Указује и на то да грађани ако штеде у доларима, преузимају двоструки валутни ризик. "Народна банка Србије ни на који начин не може да контролише или управља вредношћу динара према доларима", наводи Николић.

Економиста Иван Николић саветује да наши грађане штеде у динарима, а када је реч о страним валутама – у еврима.