Танасковић: Цену малине дефинише тржиште, све друго би било изнуђено и исхитрено

Министарка Танасковић истиче да је много тога урађено и пре почетка бербе малине. 

"Први пут се малином не бавимо у овом делу сезоне, а оно што је држава у међувремену, до овог јула, и до бербе малина, донела јесте тржишни услов да би произвођачи из овог рода могли да извуку максимум", рекла је Танасковићева.

Подсетила је да је у новембру послат захтев Народној банци, која је одобрила мораторијум кредита за претходну годину за неисплаћену малину, како би хладњачари, уместо да враћају кредите, могли да плате произвођачима оно што су остали дужни.

"Након тога смо пре месец дана на седници Владе одобрили још две милијарде динара да они мали и средњи хладњачари који нису исплатили малину из претходног рода могу да узму кредит и у залог да дају малину, чију смо вредност проценили на 300 динара, и да исплате примарне произвођаче директно из тог кредита банке", објаснила је министарка.

Указује да су све то били "услови да бисмо могли да уђемо у нови род што растерећеније".

Наводи да је 22-23. јуна, када је била у Ивањици и Ариљу, тек почињала берба и тада је прва аконтна цена била 200 динара, већ седам-осам дана касније највећи откупљивач малине је подигао цену на 240 динара.

"Стицајем чудних околности, већ тог дана смо имали некакву протестну шетњу, како поједини кажу – спонтану. Ја бих рекла ту ништа није спонтано. Треба људи да знају да просто нека опозиција, некакви људи неће да пропусте ниједну прилику, а малина је онако добра прилика увек и сваке године. Поново су неки људи искористили могућност или тему да покрену неке људе, који уместо да буду у својим малињацима и да чекају, јер системски се ствар помера и уређенија је ове године за разлику од претходних, они покушавају да скину владу Александра Вучића", наводи Танасковићева.

"Откупну цену малине дефинише тржиште"

На питање може ли да се промени откупна цена малине, Танасковићева наводи да откупну цену малине дефинише тржиште.

"Ми од недеље имамо највећег откупљивача на 240 динара. То је одличан импулс. Питање је шта је са осталима, како је могуће да највећег не прате? Данас је уторак, видећемо. Јуче се после подне појавила још једна понуда, односно две понуде до синоћ, хладњачара који су подигли цену. То иде, то креће, то је просто тржиште и то баш тако треба да изгледа. Све друго не би било реално", објашњава министарка.

Поручује да би све друго било "изнуђено и исхитрено". "Значи, они гледају, прате тржиште, преговарају паралелно са својим купцима. Не треба да заборавимо да је ова година врло специфична година на европском тржишту, да имамо потпуни поремећај цена, да се пољска, украјинска малина креће од 0,9 евроценти до 1,2, 1,3 и да просто они гледају где су ту, односно треба ту малину и продати", додаје.

На питање колика је могућност државе да утиче на хладњачаре, Танасковићева каже да "држава прави амбијент тиме што контролише квалитет, тиме што уређује систем, тиме што је претходне репове очистила, тиме што прати шта улази у земљу, под каквим квалитетом, на који начин".

"То је амбијент који држава прави. Држава не може да одреди цену, цену одређује тржиште. Не можете ви рећи једном приватнику мораш да платиш толико, а продаћеш за толико. Просто он тражи свог купца и он уговара. Оно што је битно, битно је и уколико је ова година лоша, ниска је цена у Европи, не може да се плати, треба цео ланац да поднесе то лоше на једнаке делове. Не можемо да дозволимо да се то свали на примарног произвођача и то је оно што је јако битно", поручује Танасковићева.

Млекарима се ситуација поправља, прелевмани дали резултате

Говорећи о томе каква је година и за млекаре и сточаре, Танасковићева каже да се млекарима ситуација поправља из дана у дан, као и да су прелевмани донели свој резултат.

"Оно што је битно то је да нема отказивања млека, да је потражња за млеком почела, што ће рећи да су залихе већ потрошене. Неки их и даље имају, али оне падају, већ су испод половине онога што је било у тренутку кад смо прелевмане увели. Тако да ми дефинитивно на тржишту осећамо што се млека тиче стабилност и заустављање проблематике", додаје.

"Штета од поплава се још процењује, држава ће помоћи"

У јунским поплавама страдало је доста ораница, пластеника, воћњака. Министарка напомиње да се штета још процењује, као и да је 60 јединица локалне самоуправе претрпело огромну штету.

"Највише су погођени пољопривредни усеви. Ја сам већину од тих најугроженијих и посетила, разговарала с тим људима. Оно што је битно, држава ће помоћи као и сваки пут до сада. Начин на који ћемо помоћи, да ли ће то бити у новцу или ће бити у роби коју су изгубили. Ја сам боравила у Риму и разговарала са старим и новим директором ФАО, изнела ситуацију што се тиче поплава и затражила помоћ уколико је могуће, јер то је организација која се управо тиме бави. Добила сам потврду, тако да ћу ја врло брзо ових дана видети да добијемо неки грант који можемо да искористимо за поплављена подручја и насталу штету пољопривредницима да надокнадимо", најавила је Танасковићева.

Говорећи о пшеници, Танасковићева каже да немамо никакавих проблема, као и да имамо и вишка.

"Имамо и прелазних залиха и пре ове жетве која је кренула између милион и по и милион и седамсто хиљада тона. Они што се очекује креће се од 3,2 милиона тона до 3,7 милиона тона. Чекамо да видимо шта ћемо тачно добити као биланс након жетве. Чињеница је да су ове кише уништиле део рода, да су се појавиле болести. Све су то чињенице, тако да дајте да сачекамо. Немамо никакав проблем што се несташица тиче, али да видимо где смо са ценом и шта је то што ћемо са пшеницом даље урадити", закључила је министарка.