Станови у Београду – мање се купују, а све више коштају

У прва три месеца ове године у Србији је продато чак 8.000 некретнина мање него у последња три 2022. Иако је у Нишу и Новом Саду промет опао за четвртину, то се није одразило на укупну вредност промета, што значи да, осим у појединим градовима и општинама, цене некретнина настављају да расту. У бројевима – промет је већи за 2,6 одсто и износи 1,6 милијарди евра.

"Тренутно цене су у некаквој стагнацији, јер је тржиште доста мирно, људи су на годишњем одмору. А и ситуација финансијска није баш најбоља, тако да је све то у месту. Потражња је већа од понуде и самим тим продавци немају уопште обзира да би могле да се спусте цене", каже агент за некретнине Милан Нешковић.

Проценитељ Милић Ђоковић наводи да постоји интересовање инвеститора, али је то 20 одсто мање него прошле године.

"Закон понуде и потражње: кад је мања понуда цене не могу да иду надоле. То причам како би купци били свесни да ће за годину и по дана бити мање станова у новоградњи на тржишту него што је сада", наводи Ђоковић.

Чак две трећине новца за станове потрошено је у Београду, где су цене за стару градњу у односу на почетак прошле године, према подацима РГЗ-а, порасле за 20, а у новоградњи за 14 одсто. У просеку 2.465 евра по квадратном метру.

Највише станова се и даље продаје у "Београду на води", али прво место по просечној цени заузима блок Нови Дорћол, где се квадратни метар продаје за 4.300 евра.

Иако број дозвола за изградњу стално пада протеклих месеци, стручњаци не очекују пад цена.

"Сви као држава би требало да раде и у корист грађана и инвеститора, да не компликују нешто што је реално, да се формирају грађевинске парцеле, регулациони планови... Кад имате спремљену парцелу и спремљене папире, релативно лако ће се то изградити. Код нас је проблем у грађевинским дозволама пре свега администрација", додаје Ђоковић.

Учешће кредита је са 28 одсто пало на само 18, јер су због камата, кредити знатно поскупели.

Што се закупа тиче, у Београду се цене полако враћају на оне какве су биле пре него што су стигли Украјинци и Руси.

"До 70 одсто су отишле у односу на уобичајене године. Тако да стан који је рентиран за 400 евра, у то време су рентирали за 700, 800, па чак и 1.000", напомиње Нешковић.

Све док је потражња већа од понуде, није реално очекивати да станови појефтине.

То би се могло десити ако се убрза легализација јер, уколико би се на тржишту нашло само 10 одсто некретнина које чекају на легализацију, понуда би се повећала за око 200.000 станова.

Нови закон се већ дуго најављује, али никако да се нађе на дневном реду Скупштине.