Афричка куга свиња и у Србији – болест која прети економијама широм Европе

Подручје у полупречнику од три километра од места где су животиње оболеле од афричке куге свиња проглашава се зараженим, а у полупречнику од 10 километара угроженим. На фармама у њима спроводе се појачане биолошке мере сигурности.

Јован Никодијевић из Доње Ливадице код Велике Плане има 220 свиња. Иако на његовој фарми није било појаве болести, већ неко време мере опреза су подигнуте на виши ниво.

"Ми спадамо у подручје угрожено од појаве афричке куге свиња и зато примењујемо детаљне мере дезинфекције, како бисмо заштитили животиње. Јер када се болест појави, тада је касно да се реагује”, каже Јован Никодијевић, узгајивач свиња.

"Присуствовао сам и предавању за сточаре у Пожаревцу, где су истакнуте мере превенције. Проблем је што фармери трпе велике губитке, па се често дешава да када примете вирус код једне свиње, само њу елиминишу и закопају, а не пријаве појаву болести. Долазак инспекције и прегледање целе фарме може да значи убијање свих свиња са фарме”, додаје наш саговорник.

Фармери из овог краја се, објашњава, тренутно сусрећу са проблемима који су, пре свега, економске природе.

"Пошто је наше место проглашено угроженим, ми свиње можемо да продајемо само у угроженим и зараженим подручјима, чак и ако на нашој фарми није детектован вирус. Такође, продаја је могућа само кланицама које врше прераду, где је и цена доста нижа, тако да имамо велике губитке. На све то, већ дуже време чекам субвенцију од 1,3 милиона динара, које ми следују, због чега сам се више пута обраћао надлежнима”, истиче Никодијевић.

Велики произвођачи спроводе мере заштите од афричке куге свиња

Због афричке куге свиња на опрезу су чак и узгајивачи чије су фарме у деловима земље где болести нема.

"Код нас у околини није било афричке куге свиња. Ипак, знамо да је, да би се спречило њено појављивање неопходно да власници домаћинстава побољшају хигијену и да имају посебну одећу и обућу за улазак у простор где се држе свиње", каже Зоран Ерић из Удружења сточара Срема и Мачве.

"Такође, не треба дозвољавати ником осим радницима улазак у објекте и не треба користити помије и друге отпатке у исхрани. Врло је битно не водити домаће свиње близу ловишта, где може бити заражених дивљих свиња”, објашњава наш саговорник.

Ловци имају значајну улогу у спречавању ширења заразе

Због тога што болест лако може прећи са дивље на домаћу свињу веома је важно да ловци знају да препознају оболелу животињу и да уколико је уоче то одмах пријаве.

"Болест препознајемо када приметимо угинуће једне и више свиња, губитак апетита, потиштеност оболелих свиња. Такође, знакови болести су и крвав пролив, побачаји, несигурност у ходу, отежано дисање, кашљање и повраћање. Од ове болести оболевају свиње свих категорија, док вирус не представља опасност за људе и друге врсте животиња. Међутим, будући да нема вакцине, а ни могућности лечења, када се појави, убијају се све оболеле свиње у ловишту", наводе у Ловачком савезу Србије.

Лешеве угинулих животиња треба на адекватан начин закопати и спалити. 

"Закопавање се врши тако да животиње немају приступ месту укопа, без угрожавања здравља људи и на начин којим се не угрожава животна средина. Пре убацивања у јаму-гробницу, споредни производи животињског порекла преливају се кречом, хлорним препаратима, тј. другим препаратима са јаким мирисом. Биљке које се налазе на јами-гробници или у близини не користе се у исхрани животиња", додају у овом савезу.

"Могуће је и спаљивање споредних производа животињског порекла спаљивањем до пепела, на одговарајућој ломачи, такође, без угрожавања здравља људи и на начин којим се не угрожава животна средина", наводе. 

У ловиштима у којима је потврђена афричка куга свиња све ловне активности се обустављају на два месеца, а на основу ситуације на терену доносе се мере за спречавање даљег ширења болести.

За афричку кугу свиња не постоји вакцина

Од почетка године афричка куга свиња је код домаћих животиња регистрована у Пчињском, Поморавском, Браничевском, Моравичком и Јужнобанатском округу.

"До сада је нешкодљиво уклоњено више од хиљаду домаћих свиња, углавном у индивидуалном сектору. Ово некоме неће изгледати као алармантна ситуација, али процентуално, свињарска производња показује тренд опадања што је директна последица присуства афричке куге свиња", каже проф. др Соња Радојичић, са Катедре за заразне болести животиња и болести пчела Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду. 

"Код дивљих свиња у 2023. години болест је регистрована у Нишавском, Јабланичком, Пиротском, Браничевском, Поморавском, Зајечарском и Јужнобанатском округу”, додаје Радојичић. 

Ово је, објашњава, за сада једна од најопаснијих болести свиња. Од њене прве појаве у Грузији и пропуста у препознавању и примени мера у овој земљи 2007, болест се ширила до крајњег севера Европе. Одатле се преко балтичких земаља проширила на остатак континента, па и на нашу земљу.

"Карактеристике грузијског соја који сада циркулише у популацији дивљих и домаћих свиња на територији Европе су умерена патогеност, релативно дуга инкубација и нејасна клиничка слика што отежава препознавање болести, омогућава њено лакше ширење и ствара додатне проблеме", истиче наша саговорница.

Највећи проблем је што, за сада, не постоји званично одобрена вакцина против ове болести.

"Ситуација може да буде и значајно тежа него сада, уколико се започне вакцинација или користи нелиценцирана вакцина, што је искуство које су имале Кина и неке друге земље. Апелујемо на све одговорне, као и држаоце животиња да се никако не дозволи употреба нелиценцираних вакцина, које до крајњих корисника могу да дођу искључиво на нелегалан начин", наглашава Радојичић.

"Ова информација и упозорење су од изузетне важности, јер колико је сада ситуација тешка, употреба нелиценцираних, званично неодобрених вакцина би довела до њеног погоршавања и још већих штета. Неке земље попут Вијетнама су званично започеле вакцинацију и врло брзо обуставиле кампању, због великог броја угинућа код вакцинисаних животиња. На поуздану и ефикасну вакцину ћемо очито чекати", додаје наша саговорница.

Упозорава да пријављивање сваког сумњивог случаја болесне животиње мора да буде што хитније, јер је у таквим ситуацијама шанса да се болест заустави у примарном жаришту велика, а корист за све немерљива. Иако је то законска обавеза, будући да се ради о заразној болести, чини се да има и оних који то не раде.

"Питање је да ли те особе разумеју последице својих поступака, да ли препознају шта је сумњива животиња, да ли су свесни штете коју могу да направе. Разлози за непријављивање су претпостављам многобројни: страх, неповерење и, пре свега, незнање, намера да се нешто прикрије јер ‘боље је тако’, зато што је неко кога власник познаје или је чуо за такву ситуацију имао негативно искуство", каже Радојичић.

"Евидентно је да болест напредује лагано, али сигурно. Вирус, узрочник афричке куге свиња је изузетно отпоран, што додатно отежава ситуацију", истиче наша саговорница. 

Фармери на чијим фармама се потврди болест имају право на надокнаду штете из буџета

У ресорном министарству кажу да се у читавој земљи спроводи надзор над домаћим и дивљим свињама, док су у зараженим и угроженим подручјима на снази посебне мере.

"Главне мере које се примењују односе се на попис, обележавање, здравствени надзор свих свиња на газдинствима, епизоотиолошка и дијагностичка испитивања домаћих и дивљих свиња, као и мере контроле, забране и ограничења кретања и промета живих свиња, свињског меса, споредних производа пореклом од свиња са подручја под рестрикцијом", наводе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Болест се први пут у Србији појавила 2019. године. Примарна жаришта код домаћих свиња тада су успешно санирана и одјављена Светској организацији за заштиту здравља животиња и Европској комисији.

"Нажалост, континуирано погоршање ситуације резултирало је поновном појавом и ширењем болести у Србији у популацији дивљих свиња почетком 2020. Првобитно на подручју Пиротског и Борског округа, а затим и у другим деловима источне и југоисточне Србије где је болест присутна и данас", наводе у ресорном министарству.

Са дивљих свиња, додају, болест се пренела и на домаће животиње, али је појава ограничена у популацији свиња на малим сеоским газдинствима, осим једне комерцијалне фарме у Зајечарском округу 2021. године.

Подсећају да фармери који пријаве појаву болести имају право на надокнаду штете из буџета.

"Право на исплату има сваки држалац животиња код чијих животиња је потврђена болест. Средства на име накнаде штете се исплаћују редовно, у зависности од броја животиња", кажу у министарству.

ЕФСА спроводи кампању "Стоп афричкој куги свиња"

Афричка куга свиња муке задаје и фармерима у Европској унији која је, са пет милиона тона годишње, највећи извозник свиња и производа од свињског меса у свету. Узгој свиња чини чак 8,5 посто учешћа у укупној пољопривредној производњи Уније, а ова болест прети да то угрози.

Да би се подигла свест о њој и спречило даље ширење, а са циљем потпуног искорењавања Европска агенција за безбедност хране четврту годину заредом спроводи кампању "Стоп афричкој куги свиња" у 18 земља укључујући и нашу.

"Током последње деценије афричка куга свиња имала је драматичан утицај на сектор производње свиња у Европи и наставља да угрожава локалну и регионалну економију. Иако најновији подаци показују да напори да се заустави ширење вируса имају ефекта, генерално стање широм Европе није позитивно и морамо бити на опрезу. Фармери, ловци и ветеринари имају посебно важну улогу у пријављивању сумњивих случајева", истиче Бернхард Урл, извршни директор Европске агенције за безбедност хране.

Афричка куга свиња тренутно је забележена у Бугарској, Грчкој, Чешкој, Естонији, Немачкој, Мађарској, Италији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији, Словачкој, Молдавији, Украјини, Северној Македонији и Србији.