Брнабић: Више се нико у Србији не смеје дигитализацији

Председница Владе Србије Ана Брнабић, која борави у дводневној посети Лондону, састала се данас са представницима алтернативних инвестиционих фондова, који инвестирају у стартап компаније широм Европе.

Ана Брнабић је на панелу на којем је учествовала рекла да је процес реформе јавне управе у Србији почео од нуле 2016. године, када је у Владу ушла као министарка за државну управу и локалну самоуправу са задатком да је реформише.

"Моја идеја била да трансформишемо управу тако да постане електронска, е-управа, да све услуге које пружамо грађанима и привреди буду електронске, да грађани и привредници могу једном кликом да услуге учине доступним 24 сата дневно. Шта је почетна тачка? Морате да имате податке у електронској форми. Наши подаци су 100 посто били на папиру. Требало их са папира пренети у електронску форму", рекла је Брнабићева.

Додаје да, кад погледа уназад, све то делује једноставно, али је заправо много посла урађено.

"Ако га урадите како треба, држава је много ефикаснија. Крајем јуна 2017. године сам постала премијерка и започели смо дигитализацију свега, између осталог и образовања", истакла је Брнабићева.

Додаје да су главна предност Србије постале информационо-комуникационе технологије.

"Ако хоћете да мењате државу, морате да направите додатну вредност, за нас су то информационо-комуникационе технологије. Дигитализација државе и друштва. У основним школама програмирање је обавезан предмет, градимо научно-технолошке паркове. Стање се драстично променило. Мени су се 2017. смејали када сам говорила да је ИТ сектор и дигитализација наш приоритет. Сада се нико не смеје", рекла је Брнабићева.

Навела је да је 2012. године извоз ИТ сектора износио 375 милиона евра, а десет година касније, 2022. године, 2,7 милијарде. До краја ове године очекује се да ће достићи четири милијарде евра.

Новине у образовном систему

Осврнула се и на новине у образовном систему.

"Наше школе нису биле повезане на интернет. Оно што радимо са Европском инвестиционом банком је да повезујемо све наше школе, чак оне најмање са неколико ученика, на брз интернет. Без тога не можете да учите децу програмирању. И не можете да реформишете образовање у дигиталне учионице. Бесмислено је да деца у 21. веку имају свеске и папире. То је њима досадно и не држи им пажњу. Зато уводимо дигиталне методе образовања. На тај начин домаћи задаци постају занимљивији, боља је интеракција између деце и наставника. За све то требало је увести брз интернет. Сада смо повезали 1.800 школа у којима деца могу да уче на иновативни начин", истиче Брнабићева.

Каже да у Србији недостаје обучених наставника.

"Обучили смо 3.000 наставника, али предстоји нам обука, јер наставници морају да приступају дигиталним материјалима, желимо да сви буду квалитетни и да деца добију једнак квалитет наставе. Тако ћемо имати образовање које је виши ниво у односу на раније. Али дуг пут је пред нама, морамо да будемо конкурентни, морамо да уведемо основе вештачке интелигенције у школе", додаје премијерка.

Наводи и да се у средње школе уводе посебни предмети из области уметности.

"Јер уз ИТ морате да будете и креативни, томе доприносе уметнички предмети. Не можемо сви бити ИТ стручњаци, али када учите децу информационим технологијама, учите их алгоритмима, како да решавају проблеме, што је важно за свако дете и свако друштво", додаје Брнабићева.

На питање где види Србију за 10 година, премијерка одговара да ће држава радити на томе млади, високо образовани људи, остају у земљи.

Регион без граница захваљујући иницијативи "Отворени Балкан"

Каже и да захваљујући иницијативи "Отворени Балкан", наш регион постаје регион без граница.

"За 10 година, ако овако наставимо и пребродимо све изазове, ако завршимо нашу визију, Србија ће бити једна од водећих нација на пољу технологија", закључује премијерка.