Јовановић: Битно је да Србија буде дигитално суверена

У ери вештачке интелигенције и дигиталне економије снага државе све више се мери дата центрима, суперрачунарима и способношћу чувања података унутар земље. Све то је предвиђено планом развоја Србије до 2030. године.

Директор Канцеларије за ИТ и Е-управу Михаило Јовановић рекао је у Јутарњем програму да је направљен веома амбициозан план у тренуцима када се цео свет бори да доминира у ери вештачке интелигенције, свесни да је битно да Србија буде дигитално суверена.

"То значи да сами чувамо своје податке, да имамо своје системе и да сами развијамо софтвере базиране на вештачкој интелигенцији. Србија је у претходних десетак година направила добру основу изградњом државног дата центра у Крагујевцу и набавком првог суперкомпјутера, који се такође налази у Крагујевцу", истакао је Јовановић.

У складу са стратегијом, 2027. године планирано је значајно проширење капацитета и у Крагујевцу и у Београду, али и изградња два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду.

"Наш циљ је да до 2030. године снага, пошто се тренутно дата центри мере по снази електричне енергије коју могу да дају, да снага свих наших државних дата центара буде негде изнад 200 мегавата, што је значајно повећање капацитета", истакао је Јовановић.

Србија, додаје, има свој први суперкомпјутер, а наредног месеца се очекује инсталација новог, другог по реду.

"И наравно, очекујемо ратификацију споразума у Скупштини за трећи суперкомпјутер, очекујемо га до краја године. Са та три суперкомпјутера Србија ће имати значајне, рекао бих можда и највеће капацитете у овом делу Европе, и то јесте база за примену вештачке интелигенције", рекао је Јовановић.

Како ће Србија развијати свој језички модел ВИ

Веома је значајно, додао је, што Србија има своје суперкомпјутере и стручњаке, што значи да сама може да развија језички модел.

"У том приступу користићемо помоћ и француског Мистрала који долази, то је велики француски стартап који је у међувремену значајно порастао, и користићемо ресурсе и њихових инжењера. Али да објаснимо грађанима зашто је битно. ChatGPT и остали слободни алати користе ону дозу српског језика коју могу да нађу на интернету. Нама је битно да наше културно благо, нашу литературу, наше књиге сачувамо и пребацимо у нешто што би звали српски ChatGPT, односно српски језички модел, који би се налазио у Србији на нашем суперкомпјутеру", рекао је Јовановић.

Циљ је да до изложбе Експо буде представљено како ради тај српски језички модел.

"Наш циљ је да све оне податке које имамо у Народној библиотеци, Универзитетској библиотеци, па и у Радио-телевизији Србије, Радио-телевизији Војводине, и сви остали који имају дигиталну архиву, сачувамо у државном дата центру у Крагујевцу и искористимо за прављење српског језичког модела", објаснио је Јовановић.