Држава пооштрила услове за доделу субвенција инвеститорима, шта је циљ

Директор Развојне агенције Србије Радош Газдић каже да је циљ измене уредбе усаглашавање са домаћом, али и међународном регулативом, првенствено европском, у делу који се тиче државних подстицаја.

"Друго, оно што је једнставно на терену - општине и региони који су јужно од Београда значајно су мање развијени од Београда и региона на северу земље", истиче Газдић.

Раније смо имали пет региона по степену развијености и исто толико нивоа давања субвенција, како ће сада то функционисати ?

Што се тиче Београда и севера Србије, односно Војводине, ту практично промена није било. Основна промена је у три региона - Јужна и Источна Србија, Централна Србија и Косова и Метохија, где су подстицаји нешто већи у односу на северни део.

Једноставно смо направили отклон од развијености појединачних општина, с обзиром да је претходна уредба донета пре 10 година, а реалност је другачија данас.

За регион Београда минимална инвестиција је пола милиона евра и 50 новозапослених људи, за регион Војводине 400.000 евра и 30 запослених, а за све остале регионе је 300.000 евра инвестиција и 30 запослених.

Дотација по радном мету за Београд је у износу до 20 одсто двогодишњих бруто плата, што је на годишњем нивоу до 2.000 евра и до 10 одсто улагања у основна средства. За регион Војводине то је 25 одсто бруто плата што јесте до 3.000 евра и до 15 одсто укупних улагања, а за све остале јесте 30 одсто износа двогодишњих бруто плата у максималном износу до 5.000 евра и до 30 одсто улагања у основна средства.

Колико је до сада новца дато инвеститорима и у којим годинама је то било најизразитије?

Ми тренутно имамо преко 250 инвеститора који реализују своје пројекте у Србији. Тај број се увећавао из године у годину и имамо све већи број инвеститора. Инвестиције које су биле у прошлој години су биле преко 4,4 милијарде евра. Претходна је била нешто испод четири милијарде евра, тако да сваке године интересовање је све веће.

Оно на шта смо поносни је да имамо све веће интересовање домаћих инвеститора за проширење својих производних погона и производних процеса и запошљавање. Тако да да у претходној години, од свих додељених подстицаја негде око 40 одсто било је домаћим предузећима.

У ком степену су инвеститори оправдали добијене субвенције и поверење државе?

Контрола испуњавања обавеза је стриктна за сваки износ додељених и исплаћених средстава, инвеститор је дужан да достави банкарску гаранцију у висини тог износа која је валидна три или пет година по реализацији инвестиције, као и менице.

У последњих десет година, од 300 уговора, имали смо само три уговора која су раскинута. Паре су враћене у буџет и све је наплаћено, тако да ми као држава нисмо имали додатну активацију наших средстава. Три уговора од 300 - то један одсто, стварно минимално.

Морам признати – у задњих пет година, најбољи су резултати и највеће интересовање. Задњих пет година ми привлачимо од три милијарде евра инвестиција па навише. Прошла и претпрошла су биле најзначајније.

Како ће ове измена утицати на будући пласман субвенција?

Један број инвеститора који разматра Србију настојимо да привучемо, па онда гледамо у који регион и у коју општину ће они сместити инвестицију.

Надамо се да неки од оних који се одлуче неће гледати само регион Београда или Војводине, већ и остале делове Србије и да ће ови подстицаји и те капитално интензивније инвестиције довести у неке неразвијеније делове земље.

Страни инвеститори су у далеко већој мери користили ове субвеције, него што су то чинили домаћи. За деценију и по, колико та погодност постоји, Србија је успела да привуче 37 милијади евра страних инвстиција, по чему је често била лидер, не само у региону, већ и шире.