Електране на био-гас – инвестиције највеће, али корист многострука

Влада је препоручила јавним институцијама и установама у земљи да угасе индивидуалне котларнице на угаљ, мазут или лож-уље, за које постоје техничке могућности да се прикључе на даљинско грејање или на гасовод. Једно од решења за чистији ваздух је и био-гас. Анализе показују да наша земља има потенцијал за 300 таквих електрана које би могле да подмире и половину потреба за гасом. Данко Вуковић, председник Удружења "Биогас Србија", каже за РТС да био-гас не само да решава енергетске проблеме већ се од отпада производи електрична и топлотна енергија.

Данко Вуковић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да је био-гас врста гасовитог био-горива, која се добија распадањем органске материје.

"Сировина за био-гас може да буде свака врста органског отпада попут течног или чврстог животињског стајњака, отпада из пољопривредне производње, шећерана, уљара, млекара и разних других индустријских процеса", навео је Вуковић.

Напомиње да сâм био-гас садржи висок проценат метана и он се користи у класичним моторима са унутрашњим сагоревањем помоћу којих се генерише електрична енергија.

"Поред електричне, генерише се и велика количина топлотне енергије. Један део те енергије се користи у процесу добијања био-гаса, али велика количина те енергије може да се користи за грејање домаћинстава или неке друге индустријске процесе. Нуспроизвод те производње је добијање органског ђубрива. Дигестат је висококвалитетно ђубриво које се враћа на њиве и тако се заокружује целокупан процес производње у пољопривреди", истиче Вуковић.

Највећа корист је, каже, еколошка.

"Не само да решава енергетске проблеме, већ сам тај отпад који је био проблем да се решава у природи, од њега ствара додатну вредност и производи електрична и топлотна енергија", објашњава Вуковић.

Каже да је интересовање за градњу нових постројења велико, а да је Србија у почетној фази њиховог развоја.

"Ако се упоредимо са Немачком која има 10.000 биогасних постројења и лидер је по том питању у свету, Србија би требало да има између две и три хиљаде биогасних електрана, ако се упоредимо по количини обрадивог земљишта. Ако бисмо се упоредили са Чешком, која је по површини једнака Србији, она има око 600 биогасних електрана и то је потенцијал Србије", наводи Вуковић.

Да би било више инвестиција, истиче да је неопходно обезбедити правну регулативу.

"Тренутно није могућ развој био-гаса у Србији, јер је последња уредба истекла 2020. године. У међувремену је донесен Закон о енергетици, али до данас нису донесени сви подзаконски акти који су неопходни. Мислимо да био-гас има велики потенцијал и да ће то омогућити ширење овог сектора", додаје Вуковић.

Србија се, истиче, налази на самом почетку, тамо где се отприлике Немачка налазила пре 30 година.

"Свако искуство нам много значи. Они су прошли кроз све ове кораке који нама тек предстоје", наводи Вуковић.

Напомиње да је, у односу на све обновљиве изворе енергије, улагање у био-гас највеће али да ове електране генеришу и највише енергије: био-гас генерише седам пута више енергије него соларне електране.

"Не смемо да занемаримо еколошки концепт. Имате кафилерије које троше енергију да би решиле проблем животињског отпада. Тај отпад се може третирати у биогасним електранама, и не само да неће трошити енергију већ ће креирати нето позитивни допринос у енергетском билансу", истиче Вуковић.

Напомиње да је био-гас један од енергената будућности.

"И у свету и Србији, где имамо гомилу пољопривредних остатака који се спаљују на њивама, где проблем са отпадом није решен на адекватан начин, био-гас може бити важан стратешки извор енергије. Ми тренутно увозимо гас из неколико праваца, а био-гас нам представља извор природног гаса у самој држави", закључује Вуковић.