Наводњава се само 72.000 хектара од два милиона у Војводини - где је "пресушило"
Сваке две-три године, Србија због суше изгуби трећину пољопривредне производње, јер се од три милиона хектара ораница наводњава само 6 одсто. Да би се повећале те површине, држава је пре готово деценију од Развојног фонда Абу Дабија подигла кредит од 97 милиона долара. Шта је тим новцем изграђено од система за наводњавање и колико пољопривредника користи воду из канала Дунав-Тиса-Дунав?
Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав дугачак је 730 километара. Грађен је да обезбеди одводњавање и наводњавање великог дела војвођанске житнице. Мештани тврде да се вода као природно богатство не користи довољно.
"Водоводна мрежа, канали, све је зарасло у трску. Воде нема, нико не предузима ништа, а сви пољопривредници плаћају одводњавање и наводњавање. Проблем је довести воду, очистити канале“, каже Бојан Унгур, пољопривредник из Клека.
"Један део атара има баш добру каналску мрежу и сваке године има воде, док би за други део атара требало нешто да се уради на том продубљивалу канала", каже Борис Деспот, пољопривредник из Равног Тополовца.
Тренутно се наводњава само 72.000 хектара, од два милиона у Војводини. Неопходно је да се пољопривредници пријаве да би користили воду из каналске мреже - до сада их је тек нешто више од 200.
Игор Колаковић из ЈВП "Вода Војводине“, каже да су највећи проблеми при изградњу нових канала и система за наводњавање израда планске документације, као и регулисање имовинско-правних односа тј. експропирација.
"Воде Војводине су имале 30 пројеката које се финансирају из фонда Абу Дабија, 20 је завршено, 10 је тренутно у фази изградње. Укупна вредност свих тих пројеката износи око 62 милиона евра и завршетком свих тих пројеката добићемо могућност за потенцијално наводњавање додатних 103.000 хектара обрадивог земљишта“, рекао је Колаковић.
Од кредита из фонда Абу Дабија граде се нова каналска мрежа и црпне станице у Срему, Банату, Бачкој, Панчевачком риту и централној Србији, што би требало да омогући наводњавање око 15 одсто земљишта.
"Оно што смо утврдили на терену јесте да су највише велики пољопривредни потрошачи корисници услуга система наводњавања. Крајњи циљ је да дођемо до оног малог пољопривредног произвођача који ће моћи да се прикључи на систем наводњавања, да не мора да копа бунаре“, рекла је Маја Грбић, в.д. директора Републичке дирекције за воде.
Стручњаци саветују да се у деловима где нема воде користе бујичне речице и на њима праве акумулације, како би се у сушном периоду вишак воде искористио за наводњавање ораница.
"Не можемо наводњавати свако земљиште, нема једнак потенцијал за наводњавање односно вододржвост и врло често наводњавање односно нестручно наводњавање доводи до неповратног нарушавања квалитета земљишта, односно дегардације земљишта. Свака биљка има своје захтеве за водом“, објашњава проф. др Марија Ћосић са Пољопривредног факултета.
За ефикасније коришћење и воде и земљишта, стручњаци саветују да се пре садње уради анализа земљишта која би показала шта на њему најбоље успева.
Једна од препорука је да се воћњаци и виногради не подижу у Војводини јер се наводњавањем и ђубрењем уништава плодна земља на којој најбоље успевају ратарске и повртарске културе.
Коментари