Четвртком у 9: Ближи ли се крај већим ратама за стамбени кредит

Да ли сте један од 150.000 грађана Србије који се задужио код банке да би купио стан? Да ли поруку од банке сваког месеца отварате уз бојазан и питање - колико је рата сада већа?  О томе су у емисији Четвртком у 9 говорили вицегувернер НБС Жељко Јовић, банкар и финансијски консултант Владимир Васић и Ненад Бумбић, оснивач удружења "Заштита потрошача".

Банкар Владимир Васић је објаснио да је то ствар тржишта и тржишних околности, наводећи да је код нас 10 одсто оних кредита који имају фиксну каматну стапу.  "Увек када узимате фиксну каматну стопу, она је нешто већа од тренутне варијабилне каматне стопе, јер садржи резерву. Банка мора да рачуна шта ће се дешавати у будућности и када се обавежете да имате камату од четири одсто фиксну, то значи наредних 15 година та камата не може да се мења“, каже Васић.

"Из угла клијента, када расте еурибор и имате пораст месечних рата кредита, више би ми одговарала фиксна камата. Међутим, у тренутку када сам узимао кредит, поредио сам фиксну и варијабилну, и варијабилна је била далеко нижа, рачунао сам да не може да дође до овакве ситуације и да овако брзо порасте еурибор", објаснио је Васић.

"Демантује нас живот, полако после неког времена, пар месеци, видећемо да ли ће еурибор почети да се спушта, па ми који имамо кредите, односно варијабилну каматну стопу опет осетити неку врсти благодети повољнијих услова финансирања. Када ће то бити, очекујем 2024. године, крај 2025. године", каже Васић.

Ко највише осећа повећање рата 

Ненад Бумбић из удружења "Заштита потрошача" каже да повећање рата највише осећају они коју су се задужили ове и претходне године, који су на почетку отплате кредита, јер оно што је већина људи у суштини схватила након што узме кредит - да тим дугорочним кредитима у току првих неколико година они отплаћају само камату и када се та повећана каматна стопа рачуна у суштини на увек исту основицу, добијете да имате осетно веће месечне рате. 

Добар део грађана је био охрабрен историјски ниским каматама које смо имали у претходном периоду. Према његовим речима, када се погледа уназад 30 или 40 година, у САД просечна каматна стопа је била око седам одсто. 

"Што се тиче еурибора, пре кризе 2008. били смо на пет одсто. Оно што је циљ сада и Феда и Европске банке, јесте да каматна стопа буде око пет одсто. Што се тиче САД, када се погледа Сити банка, она даје највећу камату на штедњу на орочене депозите на седам месеци, износи до 4,75 одсто. Банка рачуна да ће у наредних седам месеци бити јефтиније да дâ штедишама 4,75 одсто камату, него да позајмљује новац на другој страни, а после седам месеци рачуна да ће та камата почети да иде надоле. Ми бисмо требали да видимо почетком 2024. смиривање кретања камантих стопа", објаснио је Бумбић.

Како утиче НБС на каматне стопе

Вицегувернер Жељко Јовић каже да НБС утиче на два начина на камтне стопе и услове под којима се кредити одобравају – први је кроз референтну каматну стопу. "Њеном променом она утиче на реперне каматне стопе на тржишту новца, говоримо о динарима по којима се позамљују новчана средства између једне и друге банке, те реперне каматне стопе се уграђују у каматне стопе за кредите", објашњава Јовић. 

Промена референтне каматне стопе, додаје, пресликава се кроз трансмисиони механизам на каматне стопе на тржишту новца. Белибор се уграђује у каматне стопе и уграђује се у варијабилне стопе у динарима.

Банке су од 2018. године у обавези, како је истакао, да клијенту који долази да узме стамбени кредит предоче у обрачуну у предуговорној фази шта му се може десити ако узме варијабилну каманту стопу, раде се симулације са променом каматне стопе за одређени процентни поен и како ће се то одразити на рату. Најчешће се дешава да грађани у брзини када узимају кредит не обрате пажњу на сигнализацију.

"По пропсима везаним за заштиту, банке су у обавези, ако у свом репертоару понуде кредита имају стамбени кредит са фиксном каматом, да прво испоруче понуду клијенту за ову врсту кредита. Ако немају у понуди, морају да му понуде прво динарски са варијабилном каматном стопом, а потом тек еврокредит са варијабилном каматном стопом", навео је Јовић.

Стамбени кредити у БиХ, не брине их еурибор

Грађани Републике Српске не морају да брину због повећање каматних стопа на стамбене крдите.

Економиста из Бањалуке Зоран Павловић каже да БиХ има фиксни курс у односу на евро и да немају право штампања новца.

"Само смо буквално у центреланој банци мењачница за страни новац које дође у БиХ. По том основу, нема разлога да се користи еурибор, јер су наше пословне банке које имају страна имена постале у бити домаће банке, јер су стране банке основале банке и свој иницијални капитал који је био потребан за регистрацију повуке назад у матичне банке. Најчешће и профит трансферишу у своје матичне банке, а оперативно раде са депозитима грађана и фирми", објаснио је Павловић.

Додаје да они немају конкретне везе са страним новцем. "Стамбени кредити су имали опције код избора да буде фиксна камата, да буде комбинована варијанта - фиксна камата која би се примењивала за 5 или 10 година, а после тога би била варијабилна иа састојала би се од банкарске камате увећане за еурибор или би била варијабилна од првог дана отплате", навео је Павловић.

Имајући у виду да постоје стамбени кредити које одобрава Инвестициона развојна банка РС, а дала је могућност да кредитира станове за младе брачне парове без стана, у целеој причи су на неки начин те паре биле намењене да се људи сачувају у РС и каматне које су одредили су постале више-мање референтне за комерцијалне банке, подвукао је Павловић..

Тако је, како наводи Павловић, камата између 3 и 4 одсто код Инвестиционе развојне банке постала стандард за стамбене кредите комерцијланих банака.