Може ли инфлација да буде преполовљена до краја године и хоћемо ли то осетити

БДП у првом кварталу ове године остварио је раст од 0,7 одсто. Резултати су бољи од очекивања Владе, а као носиоци раста означене су индустрија и пољопривреда. Очекује се да ће привредни раст српске економије у овој години износити 2,5 одсто. Бојан Станић, у интервјуу за РТС, објашњава да ли су то реална очекивања, али и да ли раст у економији значи и развој привреде.

Пре свега, ово је охрабрујући резултат имајући у виду да се стабилизује полако енергетски систем у Србији и да имате мању нестабилност у привреди Европе због блаже зиме и због лакшег снабдевања енергентима него што се иницијално очекивало. Самим тим међународна тражња је била релативно добра.

Када погледате годишњи раст, који се процењује на 2,5 одсто, то је добар резултат имајући у виду да ће ЕУ расти много ниже. Међутим, то је испод просечан раст који се очекује ове године на глобалном нивоу. Али оно што је посебно битно истаћи када причамо о привреди Србије са свим њеним карактеристикама, онда оно што је минимум за привреду јесте да би те стопе раста требало да буду између 4 и 5 процената, наравно у неким бољим условима када немате ову кризу.

Када питате да ли је раст уједно и развој? Не. Зато што је раст предуслов за развој. То је неопходан услов, али не и довољан. Ако ви повећавате обим производње, на пример, већи засади, више извозите кукуруза, ви имате раст, али немате развој и то се најбоље види у нашој извозној структури зато што је пољопривреда базирана на сировинама и на производима ниже фазе прераде.

Дакле, ви имате да током тог трајања раста губите одређене ресурсе, трошите их, а што се тиче продуктивности производње недостаје још увек тај задовољавајући развој Србије и то је сада да кажем више дугорочна ствар. Али и после тог развоја, имате категорију која се зове благостање до које има још доста времена.

Пољопривреда и индустрија су нешто што генерише раст у нашој привреди. Који део привреде, односно пољопривреде, највише генерише раст и како да буде бољи? Сви смо сагласни не треба извозити сировине него финалне прерађене производе, али како до тога доћи?

Када говоримо о првом кварталу, ту је позитивна индустријска производња 2,5 одсто. Међутим, ако одете на ниво прерађивачке индустрије она је мања 1,5 процената у односу на исти период прошле године. На пример, значајно је пала обрада основних индустријских материјала, хемијска индустрија је значајно пала, али са друге стране порасла је делатност која се бави производњом одређених машина, уређаја и опреме.

Када говоримо о пољопривреди, резултати тек треба да се виде зато што жетва тек следи, али чињеница је да се ове године очекује већи принос зато што смо прошле године имали део лета под сушом и то се одразило на лошији принос кукуруза.

Сада је сетва пшенице прошла, сетва кукуруза је већим делом завршена, тако да се ти приноси очекују. Али ту имате много већу ефикасност у ратарској производњи него када је у питању сточарство. Видимо да цео тај ланац од фарме до крајњег потрошача није ефикасан и морате имати бољи приступ у разумевању сва три учесника – фармери, трговци и прерађивачи како би се постигао одржив систем имајући у виду да је то веома значајно за прехрамбену сигурност једне земље.

Ако знамо да храна и енергенти највише утичу на ниво инфлације, да ли можемо да кажемо да је реално предвиђање да ће до краја године пасти на 8 одсто? Сада је око 16 одсто. Да ли је сувише оптимистично очекивати да ће се инфлација преполовити?

То је реално за очекивати имајући у виду назнаке да се већ у априлу полако смањује са 16,2 очекује се да буде 15 процената. Али да се вратимо и на то како имати више додате вредности у извозном миксу, чињеница је да привлачење инвестиција споља које су дугорочно оријентисане на већу додату вредност, али за то је јако битно смањење ризика који највише перципирају, а то је политички ризик у земљи, који је наравно и последица ширих међународних околности.

Када говоримо о инфлацији, без обзира што ће вероватно бити преполовљена до краја године, она ће на просечном нивоу бити као што је била прошле године око 12 процената што ће наставити да крњи куповну моћ становништва и то је оно на шта привредници највише упозоравају да се смањује једноставно промет роба и услуга на унутрашњем тржишту.

Свакако и на међународном плану та тражња успорава, то показује и Светска банка и многи институти који се баве истраживањима и институт у Минхену да се највише то види код оног дела становништва који има испод просечна примања. Дакле, њихова куповна моћ пре свега слаби, а они су уједно када говоримо о Србији у смислу броја највећи део становништва.

Која привредна грана у Србији се показала као најхрабрија, да није одустала од инвестија. Да ли је то прехрамбени сектор, знамо да они упркос кризи бележе раст профита?

Чињеница је да је тржиште хране прошле године било под притиском. Многи су се из тог разлога одлучили да један део производње шећера усмере на производњу кукуруза или пшеницу. Многи затварају фарме да би се посветили ратарству. Чињеница да је оно једноставније за руковођење, али има мању вредност. Опет сигурнији је профит, јер сточарство је изложено и многим болестима.

Да ли је ово време за сигурност или за раст? У време кризе су се многи обогатили?

Ово је време неизвесности, али свакако не сме се одустати од раста и врло је значајно што га имамо из простог разлога што не желимо додатно да угрозимо наш већ негативан демографски тренд.