Диспечери из Србије организују транспорт у САД, неколико хиљада онлајн логистичара

Они су млади, вешти у раду на компјутеру, одлично говоре енглески, а додатно знање шпанског је предност. Факултет није услов, али је потребно добро познавање логистике, односно, како функционишу ланци снабдевања.

"Ми се бавимо овде транспортом робе у Америци, односно логистиком. Проналазимо робу којој је потребан превоз у Америци и повезујемо људе којима је потребан превоз, превознике, и да кажемо, правимо цео круг логистике, односно друмског превоза у Америци", прича Андрија Вукотић, диспечер.

Процењује се да у Србији постоји стотинак таквих фирми са неколико хиљада запослених. Најзахтевнији је посао диспечера који проналази туре. Ту су и такозвани регрутери који траже возаче са америчких листа професионалних возача и спајају их са фирмама којима треба превоз робе.

Не мање важна је особа која 24 сата, седам дана у недељи, прати камион од места поласка до крајњег одредишта, јер у случају да се појави неки проблем – он одмах мора да се реши. Посебна особа је задужена за безбедност и камиона и возача, као и да буде испуњена безбедносна регулатива.

"Када дођем на посао, прво се провери где се налазе сви камиони, шта се десило у току вечери, у току дана. Када се то провери, треба да се сачека када ће који камион доћи на коју адресу, односно где треба да истовари своју робу. Када истовари своју робу користи се више различитих бордова односно маркета на којима се гледа каквих тура има, шта је потребно за превоз, где треба укомбиновати да сама роба која се превози буде исплатива и за фирму, самим тим и за онога коме је потребан превоз“, додаје Андрија.

Посао није лак. Ради се и ноћу због временске разлике, а одговорност је велика.

"Ово су ипак интелигентни послови, где мора много да се размишља, када се доносе одређене одлуке, јер ви ипак управљате некаквим камионима који су много хиљада километара далеко, решавате им проблеме", истиче др Слободан Аћимовић са Економског факултета.

За младе, ипак, сматра – добар почетак каријере.

"На неки начин бих волео и да их ми као држава мало боље заштитимо и у том неком радноправном статусу и у пореском статусу, да су млади људи у том смислу видљивији и да та грана, ја бих рекао слободно грана логистике, практично назовимо је онлајн логистика у Србији, још више просперира", напомиње Аћимовић.

Стручњаци оцењују да би овакве врсте услуга могле, поред транспорта, да се пружају и у неким другим делатностима.