Мали: ЕПС мора да буде локомотива развоја Србије, нема говора о приватизацији

Завршени су двонедељни разговори са представницима ММФ-а у оквиру прве ревизије актуелног стендбај аранжмана са Србијом, који се спроводи од децембра 2022. Оцењено је да је српска привреда показала отпорност у врло неповољним условима, да су макроекономски резултати у оквиру програма одлични а да програм структурних реформи добро напредује.

Такве оцене су и услов да Одбор директора ММФ-а у јуну одобри прву ревизију аранжмана. Фонд је, међутим, сугерисао да је и у наредном периоду неопходна комбинација политика за обуздавање инфлације, резерви за кризу, реструктурирање јавних предузећа као и фискални простор за додатне јавне инвестиције.

Важан део аранжмана са фондом али и приоритет Владе је реструктурирање енергетског сектора.

Гостујући у Дневнику РТС-а министар финансија Синиша Мали рекао је да је стратегија важна.

"Прошле године кад је кренуо сукоб у Украјини видело се колико је битан јак енергетски сектор. Излазимо са пројектом до краја маја шта треба да уложимо у који део енергетског сектора", истакао је Мали.

Према његовим речима, до 2030. године 45 одсто производње ЕПС-а треба да буде из обновљивих извора, а и страни инвеститори траже да када купују струју она буде из обновљивих извора.

"Нема говора о приватизацији ЕПС-а. Он мора да буде права локомотива развоја Србије", истакао је министар Мали.

Према његовим речима, криза у Украјини открила све мањкавости енергетског система у Европи.

Министар финансија је рекао да је прва мисија Међународног монетарног фонда успешно окончана, они су две недеље провели у Србији и анализирали све аспекте наше економије.

"Све оно што смо радили позитивно је оцењено. Наша економија је оцењена као отпорна на кризу више него чак и неке веће и развијеније економије. Рат у Украјини има ужасне последице. Наша економија стоји боље него чак и неке веће економије“, истакао је Мали.

Према његовим речима, наша економија и даље расте, стопа раста нашег БДП-а прошле године била је 2,3 посто, пре тога 2020, 2021, ако не рачунамо Ирску, наша економија је била најбрже растућа у Европи.

"Ми смо први пут имали БДП већи од 60 милијарди евра, 2012. је наш БДП био 33,4 милијарде евра. Скоро смо га повећали за дупло“, истакао је Мали.

Министар је рекао да ако погледате јавни дуг, удео јавног дуга у БДП-у је на данашњи дан је 51,5 одсто, што је далеко испод Мастрихта који је 60 одсто, и то је веома позитивно оцењено од ММФ-а.

"Одговорно водимо наше финансије. Стопа незапослености је 9,4 одсто током 2022. године, историјски најнижа. Последица отварања фабрика. Стопа запослености је никада већа. Примера ради у односу на 2012. имамо 426.000 људи више запослених него тада“, напоменуо је Мали.

Подсетио је да је стопа незапослености 2012. била 25,9 одсто, а 9,4 је сада.

Позитивне оцене ММФ-а

Истакао је да је од ММФ веома позитивно оцењен прилив директних страних инвестиција.

"Планирали смо дефицит минус 74,9 милијарди, а имали смо минус 26,8 милијарди. Имамо 45 милијарди бољи резултат само у првом кварталу него што смо предвидели. То је важна порука свима“, каже Мали и додаје да најважнија финансијска институција каже да Србија добро стоји.

Министар је рекао да је дефицит текућег биланса прошле године био нешто већи јер смо имали увоз скупог гаса и струје.

"Са почетком рата у Украјини цене гаса и струје су отишле у небеса. У једном тренутку било је питање да ли ће земље имати довољно струје и гаса. Видите да смо се одговорно понашали, радијатори су били топли“, напоменуо је Мали.

Очекује убрзање раста наше економије. Напоменуо је да обећања која су дата о повећању плата и пензија су испуњене.

"Остварујемо циљ који смо поставили – хиљаду евра просечна плата. То је програм Србија 2025, и 450 евра просечна пензија. Свако обећање испуњавамо“, каже Мали и напомиње да је акценат на животном стандарду.

Истиче да није заустављена ниједна велика инвестиција, раде се ауто-путеви, отварају се саобраћајнице.