Прошлогодишњи род малине још није продат – први пут у 70 година у нову сезону се улази са дуговима

Рачуни за струју хладњача све су већи. Малина се споро извози. Онима који дуг пољопривредницима нису исплатили, држава је понудила повољне зајмове Фонда за развој са каматом од два одсто. Али мало је оних који имају неискоришћену хипотеку за такав аранжман. Пословне банке нуде камату од 8 до 10 одсто, а Министарство посредује код државне банке за бољу понуду.

"Добили смо од 'Поштанске штедионице', али је и тај кредит и даље неприхватљив. Од нас се тражи да дамо залог и на робу која је на залихама и робу која ће бити купљена 2023-2024. године", наводи Велибор Стојковић, произвођaч воћа и хладњачар.

Произвођачи кажу да је ово прва сезона у последњих 70 година у којој се у бербу улази са неисплаћеним дуговима из претходне. Стручњаци виде решење у аконтној цени која се плаћа током бербе и износи трећину очекиване продајне цене.

"Затим за следеће тромесечје се исплаћује још један део и када се прода коначно производ онда се дели добит. Али овде је проблем што пороизвођачи нису акционари код хладњачара и онда смо имали откупну цену која је била 400-600 динара, а сада видите да се смрзнута продаје за 250 видите, да је губитак по килограму око 350 динара", истиче проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет у Новом Саду.

Према проценама Министарства, на залихама је 30.000 тона малине, а месечно у извоз оде око 6.000 тона.

"Да је била цена разумнија, нормалнија, значајно нижа, причамо о цени од 300 динара ми бисмо ту малину извезли на време и не бисмо имали проблема да много произвођача није исплаћено. Ми ћемо наставити преговоре са 'Поштанском штедионицом', то је државна банка. Министарство пољопривреде, Влада Србије интензивно разговарају са њима како би и на који начин те мале откупљиваче могли да подржимо", наглашава Ненад Доловац из Министарства пољопривреде.

Према рачуници Пољопривредног факултета у Земуну, производња килограма малине ове сезоне кошта 134 динара.