Како ће пад цене барела нафте утицати на српско тржиште

Банкарске турбуленције у Америци прошле недеље утицале су на већи пад цене нафте на светским берзама. Барел на европском тржишту је око 70 долара, чак 30 долара мање него пре неколико месеци. О томе какав је то сигнал за Србију, какве цене треба очекивати на нашем тржишту и да ли ће цене на пумпама бити још ниже, за РТС је говорила Јелица Путниковић, оснивач и главни и одговорни уредник портала Енергија Балкана.

На пад цене барела утицале су, између осталог, банкарске турбуленције које су се из САД прелиле у Европу, што је довело и до кризе у Швајцарској, а сваки швајцарски грађанин платиће део тог цеха, каже Јелица Путниковић.

"То је најтужније, на крају се све одрази на стандард самих грђана. Између осталог, нафта је појефтинила јер су купци опрезнији, а ако је понуда већа, цена пада. JП Mорган најављује да би могло доћи и до краха тржишта, надамо се да нећемо осетити на својој кожи шта то значи. Свеједно је ако је нешто јефтино ако то не можемо да купимо", каже Путниковићева.

Од прошлог петка, на нашим пумпама, цене горива су ниже и то за четири динара када је реч о евродизелу и сада кошта 190, и бензина за три динара и цена му је 174 динара за литар. И то је последица пада цене сирове нафте.

"Нафта појефтињује и то утиче на смањење цена горива, видећемо да ли ће наставити са применом уредбе о контроли цена за једну врсту бензина и дизела. Држава је и смањила акцизе", рекла је Путниковићева.

Додаје да се цена деривата одређује и према котацији цена на берзама за деривате. "Европа има проблем са мањком дизел горива јер је престала да га увози због санкција Русији, а дизел је неопходан у теретном транспорту и код путничких аутомобила", наводи Путниковићева.

Могло би да дође до краха малих бизниса

На цену нафте поред цене барела утичу и односи на девизном тржишту и други фактори, а држава од малопродајне цене горива узима више од 50 одсто, код дизела 60 одсто - за пуњење буџета.

"Имамо разне таксе и додатке у цени горива, као и у цени електричне енергије где такође имамо акцизу, коју немају све европске земље. Многи верују да би деривати били јефитнији ако би се пустило слободно тржиште, али подсетићу да су се мали власници бензинских пумпи бунили због тога што им је држава одредила малопродајну цену, јер немају простора да успешно послују и зарађују и ако настави нафта да појефтињује и држава да контролише цену, верујем да ће доћи, нажалост, до краха неких бизниса. Прво страдају мали играчи", рекла је Путниковићева.

А на питање да ли би грађани могли да добију бољу цену, Путниковићева одговара да то зависи од резултата трке међу великимам који ће гледати конкуренцију како би одредили цену.

Шта зависи од менаџмента ЕПС-а и Србијагаса, а шта од државе

Коментаришући нови стендбај аранжман са ММФ-ом, који је много више обавезујући, а склопљен је прошле јесени као заштита од нове економске кризе и тиче се реформе јавних предузећа у енергетском сектору, Путниковићева је подсетила да држава одређује цену природног гаса за привреду и грађане, као и струје.

"Стално се истиче лоше пословање ЕПС-а и Србијагаса, али да подсетимо - држава одређује цену природног гаса за привреду и грађане, као и електричне енергије. Као и многе европске и светске земље и Србија је направила продор на слободно тржиште, ограничила цене. Очекује се поскупљење и гаса и струје, али ако увозите гас и нешто платите два динара и продате је за динар и по, морате бити у минусу, какав год био менаџмент", рекла је Путниковићева.

Сматра да држава треба да донесе одлуку да помаже грађанима и привреди, али да паралелно ради на томе да се и ЕПС и Србијагас припреме за будуће године, тако што ће отворити нова гасна складишта, онда улагати у нове капацитете када је реч о електричној енергији.