уторак, 21.03.2023, 16:00 -> 16:56
Извор: РТС
Аутор: Маја Милић и дописници РТС-а
Црни лук тера сузе на очи и због цене, кошта као јужно воће
Цена црног лука драстично је скочила у претходних месец дана и достиже цену јужног воћа. У Београду је килограм тог поврћа у маркетима до 200, а на пијацама, где је квалитет нешто бољи, и до 300 динара. Цена, кажу продавци, неће скоро ићи надоле.
Многима који ових дана купују један од главних састојака сваког ручка сузе крену на очи и пре сецкања љутог црног лука. Разлог је папрена цена и то не само у престоници, већ у свим деловима земље.
Продавац каже да је разлог зато што нема нашег лука, нестао је, а овај који се сада продаје је из увоза. Напомиње да никад лук овако није био скуп од када је на пијаци.
Слична порука са пијаце у Јагодини може се чути и у Београду. Чак и од произвођача.
"Овај холандски је мало поскупео, био је 80 сад је исто 200. Па све је мања производња лука и свог поврћа. То је главни разлог што је поскупео", каже Милош Јаковљевић из Ивањице.
Никола Пантовић, произвођач из Ивањице, каже да нема довољно количина и нема ко да ради више.
У Србији је 2022. произведено 35.000 тона црног лука на више од 4.100 хектара, што су просечне вредности за претходних неколико година. Међутим, временске прилике нису ишле наруку произвођачима, чак ни у Војводини где се црни лук највише производи. Због свега тога смањена је и понуда.
"Део црног лука који је извађен због појаве проузроковача болести је завршио на депонијама, део у биогас постројењима што је у значајној мери смањило понуду. Повећан извоз пре свега на тржиште Румуније, Бугарске, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине је још додатно смањио понуду", каже проф. др Жарко Илин са Пољопривредног факултета Нови Сад.
Професор Илин наглашава и да је хектар црног лука за готово 30 одсто скупљи него у претходним годинама и кошта до 10.000 евра. Већи трошкови произвођача диктираће, природно, и вишу цену. Цена од 120 динара без ПДВ-а коју траже професионални произвођачи за килограм црног лука, сасвим је оправдана, каже, с обзиром на улагања. Проблем је у разлици коју додају дистрибутери.
"Да нам се овако нешто не би дешавало у будућности неопходно је под хитно значајно улагања креатора аграрне политике у пре свега квалитетан складишни простор како би могли успешно чувати црни лук минимум шест до девет месеци, а затим значајно повећати субвенције по јединици површине како би ова производња била знатно јефтинија", навео је.
Црни лук смо прошле године највише увозили из Холандије и Северне Македоније. Тренутно се, кажу стручњаци, увози из Египта, Холандије, Немачке и Киргистана.
Коментари