Расту цене, али и промет некретнина четврту годину заредом – ко купује најскупље квадрате

За разлику од тржишта непокретности у већини европских земаља, где је услед поскупљења кредита дошло до застоја, па и пада, у Србији већ четврту годину расту и промет и цене. Према извештају Републичког геодетског завода, прошле године је у некретнине уложено седам и по милијарди евра, за петину више него 2021. године.

Стручњаци прогнозирају да би ускоро и код нас могло доћи до стабилизације цена.

Најскупље некретнине и даље су у главном граду. Само "Београд на води" прошле године је зарадио око пола милијарде евра од продаје хиљаду и по станова – квадрат је коштао и до 10.000 евра. Најскупљи стан, у кули "Београд" – два и по милиона евра.

"Приметно је да купци из ЕУ, из скандинавских земаља, САД, чак и из Аустралије долазе код нас и интересују се за некретнину. Српска дијаспора је веома присутна у пројекту, али највећи број купаца куле Београд су заправо наши суграђани", рекао је директор продаје "Београда на води" Бојан Булатовић.

Многи купују станове као инвестицију. Највише за готовину. Протекле године четвртина станова купљена је на кредит – пет одсто мање него 2021.

"Очекујемо да 2024. 2025. године каматне стопе почну да падају из разлога што ће, вероватно, надамо се инфлација се зауставити и рестриктивна монетарна политика престати да функционише односно појавиће се неки балансирани приступ финансирању, то значи ниже повољније каматне стопе, а онда то значи још један циклус раста тражње за непокретностима. То је економија: раст–пад", наводи Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.

У Западној Европи и Америци, због повећања камата, дошло је до застоја у продаји непокретности.

"Уколико бисмо пратили тренд цена непокретности у Западној Европи и Америци у наредном периоду нас очекује стабилизација и након тог благи пад цена непокретности. Историјски, најниже цене су остварене 3 до 4 године након што су остварене највише цене. Уколико будемо имали већи прилив украјинских и руских држављана као 2022. можемо очекивати даљи раст цена непокретности", рекао је Урош Вукомановић, председник УО Друштва проценитеља Србије

По подацима Републичког завода за статистику удео пословања некретнинама у бруто домаћем производу је 6,8 одсто, три пута већи од, на пример, рударства.