У Србију се враћа више радника него што одлази - шта је разлог и ко су повратници

Саша Стефановић је пре седам година у потрази за бољим животом отишао у Шведску. Брзо је напредовао и за три године добио је групу мајстора којима је био руководилац. Хвали шведску дисциплину, поштовање уговора и исплату тачно у дан. Али, после седам година ипак је одлучио да се врати и да овде оснује породицу.

"Увидео сам да и овде земља напредује, може да се ради, основао сам породицу овде и онда сам схватио да и овде `има живота`, што се каже. Када сам отишао била је велика разлика у тој месечној плати, али сада у протекле две-три године то полако, али сигурно достиже тај стандард. Није ми се допадао њихов начин живота, јер они имају свој систем посао-кућа, немају виђања. Уговараш виђање месец дана унапред и не живе живот као ми овде", прича  Стефановић.

Тражња за радницима дуплирала дневнице 

Оно што ниједна Уредба не може, учинило је тржиште па су због хроничног недостатка радника, инвеститори дуплирали наднице.

"Сада је мајсторска дневница од 60 до 70 евра, а дневница физикалца од 30 до 35 евра. Тако да су то озбиљне паре ко ради цео месец. Да не причам о неким врстама заната, рецимо керамичари имају, добар керамичар није испод 100 евра дневно", истиче Веселин Ражнатовић из "Експрес инжењеринга".

Немачкој ће и даље хронично требати грађевинци, јер од 850.000 радника, њих 150.000 одлази у пензију.

Упркос томе, Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, каже да су плате у том сектору минорно порасле у протеклом периоду, а да су притом трошкови живота у последње две године драматично скочили.

"Наиме, цене становања и хране су за две године безмало удвостручене, упркос томе што званична статистика говори о томе да је инфлација у прошлој години била мања од десет одсто. Трошкови живота су толико порасли да је уштеда већине радника у Немачкој сведена на минимум", истиче Радичевић.

Међу повратницима високообразовани  

Према подацима непрофитне организације "Тачка повратка" међу повратницима су и ИТ стручњаци, машински инжењери, а чак половина студената чим заврши студије враћа се у земљу захваљујући брзој нострификацији диплома.

"Оно што смо некада говорили да је проблем одлив мозгова, сада и није толико велики проблем зато што ми заправо имамо прилив високообразованих више него одлив", сматра Иван Бркљач, директор непрофитне организације "Тачка повратка".

Истиче да проблем и даље представљају специјализације.

"Добити специјализацију је врло тешко, нострификовану, зато што постоје другачији, тражи се велика допуна и наши људи су врло незадовољни тим поготову када говоримо о медицинским специјализацијама. Али то је нешто на чему мислим да ће држава порадити у будућности", очекује Бркљач.

Некима је мотив за повратак то што све више компанија у свету, посебно у ИТ, уводи рад на даљину. За неке је то проширење породице јер у Србији постоји бака сервис, а и услуге вртића или бејби ситерки су ниже него, рецимо у Британији или Америци, где на то одлази готово једна плата.

Без обзира на мотиве, са новим знањима и искуствима која доносе, држава је на добитку.