Највише новца грађани троше на храну, ко је ипак на добитку

Влада је недавно скинула ограничење са цена неких врста свињског и пилећег меса. Уз ограничење је ишла и наредба трговцима да смање марже на то месо на 10 одсто. На млечним производима трговци зарађују много више, тврде пољопривредници.

"У овим анализама које смо радили видело се да се трговински ланци понашају баш бахато. То се марже крећу од 30 до 50 одсто а рецимо у Европској унији за те млечне производе су 5 до 8 посто. И сад се ми питамо шта ради наше удружење потрошача, јер ово је стварно безобразлук да неко у земљи са тако ниским стандардом се тако бахато понаша да узима веће марже него у развијеним европским државама", каже Горан Васић из Удружења произвођача млека из Мачве.

Шта и како ко ради, требало би да буде видљивије уз Национални савет за заштиту потрошача који је Влада формирала пре пар дана. За сада, зарада трговаца је пословна тајна.

"Ја то заиста не могу да потврдим, али једна је ствар маржа а друга профитабилност. Знате може да се деси да ви имате велику маржу али да имате ниску профитабилност. Ако погледате профитабилност трговинских ланаца она није превелика, и оне сносе последице рата на истоку Европе као и произвођачи," рекао је министар трговине Томислав Момировић.

Последице сносе и потрошачи. До краја марта, по замрзнутим ценама куповаћемо уље, брашно, шећер... Ограничење које је скинуто са пилећег и свињског меса није довело до већих поскупљења, негде су за нијансу и појефтинила.

Момировић је напоменуо да морају да се заштите грађани.

"Та политика није ни мало лака, свесни смо инфлације, и раста цена али се трудимо да обезбедимо пре свега за основне животне намирнице приступачне цене за наше грађане, укинули смо ограничења на одређене артикле. Уколико се створе услови, укинућемо за све артикле јер наш циљ слободно тржиште, није наш циљ контрола цена - то једноставно више не пролази нигде у Европи. Ми миорамо да допустимо тржишту да само контрелише цене како је свуда у Европи, истакао је министар.

Стручњаци кажу да је најважније да се држава бори за долазак нових трговинских ланаца. Тренутно, кажу, већи део промета хране у престоници контролишу само два велика играча.

"Постоји читав низ места у Србији које су снабдевене од стране само једног ланца или два ланца. Тако да ми заиста можемо да видимо када се анализирају подаци на локалу између наших градова постоје поприличне разлике. Када се посматра на пример осовина између Новог Сада и Београда релативно су сличне цене, а када се удаљимо у нека мања места притом не мислим на села и засеоке него на градове који имају 30.000 и 40.000 људи онда видимо да су ту цене изнад оних које су у главном граду, а то је опет проблем недовољне конкуренције која постоји на локалном тржишту", каже Ненад Бумбић из Потрошачког саветника.

Признају, слична је слика и у другим земљама Европе па и у Америци - мали број великих корпорација држе већи део тржишта. У предности су ипак јер имају јака и утицајна удружења потрошача.