Смањен извоз јабука у Русију, пут ка Египту и Индонезији још није отворен

На тржиште Руске Федерације за једанаест месеци прошле године извезено је јабуке у вредности од 62 милиона евра, што  је за 10 милиона евра мање него у истом периоду 2021.

"У нашој компанији је значајно смањен извоз воћа у Русију због утицаја руско-украјинске кризе. Проблеми који су забележени на почетку кризе као што су кашњење транспорта, проналажење алтернативних транзитних праваца и кашњење или немогућност наплате потраживања су у претходном периоду решени", каже Александра Вучковић, директор Миракс аграра.

"Тренутно транспорт робе и наплата функционишу неометано. Проблем је неизвесност наплате недоспелих потраживања где је валута плаћања око 40 дана, а ситуација на терену је непредвидива", додаје наша саговорница.

У претходном периоду транспорт је значајно поскупео.

"Транспорт иде преко Литваније и Летоније или преко Пољске и Белорусије. Пут је дужи око 400 километара у односу на ранију руту која је ишла преко Украјине. Постоји гранични прелаз више и све то продужава путовање 2 до 3 дана. Пре кризе цена транспорта је била за око 50 посто нижа. То се рефлектује и на извозну цену јабуке, а самим тим и на испоручене количине према Русији", објашњава Вучковић.

Подизање плантажа на Кавказу

Осим кризе изазване сукобима у Украјини, мањи извоз резултат је и мањег рода воћа у Србији током претходне сезоне, али и повећање површина под јабуком у Русији.

"Извоз у Русију је доста отежан. Ја водим неке плантаже на северу Кавказа. Они ту увелико подижу и то огромне плантаже. Транспортни трошкови су јако порасли, доста је тешка ситуација. Цена енергената је овде далеко већа. Литар евродизела је тамо 60 евроценти, а погледајте колико је овде. Па где је цена радне снаге, поскупели су и пестициди, вештачка ђубрива", каже Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

"Ми морамо да видимо, поготово код јабуке, како да се смање ти трошкови производње. Једна од варијанти је увођење механизоване резидбе, као и концентрација понуде. Да се велике компаније удружују и имају понуду из једног места са најсавременијим калибратором", додаје наш саговорник.

Извоз на нова тржишта

Проналажење нових тржишта је, такође, битно. После Руске Федерације по величини извоза су значајне још две земље - Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, показују подаци Привредне коморе Србије. На ова тржишта је у првих 11 месеци 2022. године извезено јабуке у вредности од приближно 14 милиона евра, што је, заправо, надоместило губитке са руским тржиштем.

"Берба 2022. је у Србији била значајно нижа у односу на очекивања и просек због тешке производне године. Располагали смо мањом количином јабука за извоз. Осетан је пад учешћа извоза на тржиште Русије. То је кренуло 2018-2019. године када смо сви заједно кренули да радимо на отварању нових тржишта чији се удео у извозу српске јабуке повећава", каже Никола Ненадовић, директор Агроуније.

"Ту бих напоменуо тржишта попут Уједињених Арапских Емирата као можда једно од највећих тржишта, јер они су заправо хаб. Тамо не завршава наша јабука, они су трговци и даље је препродају. Последњих годину-две дошли смо до тих купаца, па прескачемо Емирате у тој трговини. Идемо дирекно на тржишта Саудијске Арабије, Катара, Индије, Бахреина, Кувајта, Малезије, Омана, Бангладеша... То су интересантна тржишта", додаје наш саговорник.

Велики потенцијал јесте и тржиште Велике Британије.

Током 2022. произвођаче јабуке и извознике обрадовала је вест да би воће могли да пласирају на тржишта Индонезије и Египта.

"Египат, као једна од земаља која је апсолутно зависна од увоза када је реч о јабукама и која годишње увози ово воће у вредности од преко 300 милиона долара, препозната је као изузетан потенцијал за домаће произвођаче и извознике. Приврена делегација Србије је овим поводом боравила у посети Каиру. Обострани интерес за сарадњу у овом сегменту постоји, али се и даље очекује реализација Споразума о слободној трговини и усклађивање фитосанитарних сертификата измедју две земље", кажу у ПКС.

Домаћи извозници се надају да би ови проблеми могли да буду решени током ове године.

"Европска унија има са Египтом потписан Споразум о слободној трговини. Тако су увозиници из Египта ослобођени плаћања увозних дажбина за јабуку из Пољске или Италије, док на нашу јабуку ти намети иду и до 40 посто, па наша јабука није конкурентна. Било је речи да ће то бити решено током 2022, а ја очекујем да ће то бити урађено у наредних неколико месеци", каже Ненадовић.

"Имам информацију да се ради и на Индонезији. Не знам докле се са тим стигло, али се надам да ће и то тржиште ускоро бити отворено", додаје наш саговорник.

"Свакако смо заинтересовани за тржишта Египта и Индонезије. Имамо потенцијалне партнере у Египту, али још нису стечени формално-правни услови за извоз у ту земљу. Очекујемо да ћемо бити обавештени ускоро о томе и радујемо се изласку на нова тржишта", каже Вучковић.

Усклађивање сертификата

Излазак на нова тржишта значи и прилагођавање понуде тамошњој тражњи.

"Различити делови света имају различите афинитете према одређеним укусима тј. врстама воћа. Тако је, на пример, потражња јабуке за тржишта Европе, Русије или Блиског Истока различита у смислу сорте јабука, паковања... Такође, разликују се и процедуре, сертификати и потребни параметри за хемијске, микорбиолошке анализе и морфолошко-физиолошке карактеристике", објашњава директорка Миракс аграра.

"То није никакав финансијски намет када је Египат у питању. Када смо почели да радимо са Русијом пре 15-20 година, ово тржиште је било изузетно захтевно, тако да су нас научили како заправо треба да радимо. Сви ми послујемо у складу са ГлобалГАП стандардима, водимо рачуна о третманима, пестицидима", објашњава Ненадовић.

Много већи изазов је, каже, била Индија.

"На том споразуму се радило јако дуго, јер су они имали специфичне услове, али ни то није нешто што нас је додатно коштало финансијски. Коштало нас је времена да се ускладимо. Индија је специфична по питању фитосанитарних услова, захтевали су нон-ГМО сертификат, као и анализу за сваку испоруку, што није случај са осталим тржиштима. Ту је и доказивање хладног третмана који је специфичан и јединствен само за њих. То не може свако да ради, само правна лица која имају хладњаче и озбиљну логистику", додаје наш саговорник. 

Јабуке би у извозу требало да буду скупље бар 10 центи

Иако је храна у свету све скупља, произвођачи јабуке кажу да инфлација није пратила раст откупних цена овог воћа.

"Цене јабуке нису испратиле глобалну инфлацију, раст цена инпута са којим смо суочени, радне снаге, енергена, логистике... Уназад две године је јабука као бизнис у кризи. Очекујемо и надамо се да ће ове године цена одреаговати. Са растом цена инпута од 20, 30, 40 посто овај бизнис није нимало рентабилан", каже директор Агроуније.

"Просечна продајна цена за прву класу је око 75-80 евроценти по килограму и то је цена која је слична годинама. Јабука би тебало да кошта бар 10 центи више да би овај посао имао смисла", додаје наш саговорник.

Зато не чуди што се мали произвођачи одлучују да напусте овај посао.

"Под воћем имам хектар шљиве, 2 хектара јабуке. Смањио сам јабуку и још смањујем, јер је тржиште неповољно. Пијаце као такве изумиру. Једино када ја сам могу да продам своје воће то је исплативо. Чим дајем трећем лицу то је неисплативо. Оно узима екстра квалитет, остало ти потцењује. Имам мало брескви и крушке. Прелазим полако на цвећарство и расад", каже Данило Вешовић, воћар из Зрењанина.

"Као правно лице сарађујемо са много малих произвођача и пружамо им подршку у смислу да имају сигуран пласман, реализацију, наплату... Међутим, тржиште диктира цену и оно што видим јесте да све више малих произвођача одустаје од бизниса, напушта бизнис, излази из бизниса, продаје бизнис. Уколико се настави овај тренд ниских цена плашим се да ћемо, ми генерално, изгубити позицију коју смо градили годинама. Тренутно је Србија значајан чинилац у производњи јабуке у Европи са 500.000 тона годишње", каже Ненадовић.

Проблеми извозника

Због лоше производне године током 2022. извозници се суочавају са многим проблемима. Слабији род, слабији квалитет, пад извоза због сукоба у Украјини условили су пад њиховог промета.

"Пад промета утицао је на смањење ликвидних средстава, где су погођене фирме, заједно са нашом, на почетку кризе затражиле од Владе Србије репрограм кредита одобрених Гарантном шемом Владе. Тим репрограмом би фирме које су имале пад промета од марта 2022. добиле грејс период од 12 месеци на отплату рата кредита и тиме би могле средства која одвајају за враћање кредита да уложе за излазак на нова тржишта", каже Вучковић.

"На тај начин би се генерисао приход, створили би се услови за повећање пословања и враћање на обиме које су фирме бележиле пре кризе. Очекујемо да ће се наведено реализовати и да ћемо у 2023. остварити сарадњу са партнерима са нових тржишта", додаје наша саговорница.

У првих једанаест месеци 2022. године Србија је извезла 133.485 тона јабука, што је вредело 91,4 милиона евра. За исти период годину раније извоз овог воћа био је 96,7 милиона евра, а укупно смо на страна тржишта продали 157.974 тоне јабука, показују подаци Привредне коморе Србије.