Рекордне инвестиције у Србији – највише из Кине, компаније из САД, Немачке и Јапана најављују нове
"Савршена олуја" љуља светску економију, али српски економски брод за сада одолева. Иако мањи од прижељкиваног, ипак се бележи привредни раст, а курс се држи стабилно. Један од разлога је у рекордном приливу страних инвестиција. Највише из Кине, нешто изнад милијарду евра, а следе Велика Британија и Немачка.
Иако је изгледало преоптимистично очекивање да ће у ситуацији енергетске кризе, руско-украјинског сукоба и високе инфлације, прилив директних страних инвестиција у Србију достићи између 4,3 и 4,4 милијарде евра – то се ипак десило. Подаци за четврто тромесечје тек ће се сумирати, али ће у тај збир свакако ући и 382 милиона евра колико је улагање за, у децембру отворену, фабрику јапанског произвођача гума "Тојо тајерс".
"Верујем да и ових 117.000 метара квадратних није ни близу последње велике инвестиције 'Тојо тајерса' у нашу земљу, а иначе 283 милиона евра инвестиција у нашу земљу. Све укупно биће преко 300 значајно", каже Александар Вучић, председник Србије.
И није. Када "Нидек" заврши фабрику за производњу погонских електромотора за електрична возила у Новом Саду уз нови петогодишњи инвестициони циклус у проширивање капацитета и побољшање производње који је покренуо ЈТИ (Јапан табако), Јапан ће се учврстити на листи најзначајнијих инвеститора.
Страним инвестицијама решаван је проблем незапослености, која је са прошлогодишњих 8,9 одсто – никад мања.
"Ми ћемо наставити да запошљавамо људе из различитих дисциплина са различитим знањем и стварно намеравамо да искористимо изузетан таленат и знање које постоји у Србији", каже Синди Никола, потпредседница за нове таленте "Ривијана" из САД.
Словенија по инвестицијама на петом месту
Прошле године је из фабрике "Горење" у Ваљеву изашао је десетомилионити фрижидер. Словенија је по инвестицијама на петом месту, а када је почетком децембра "Стекларна Храстник" преузела из стечаја Српску фабрику стакла у Параћину, Влада је одахнула јер се тиме ставља тачка на вишегодишњи увоз стакла.
"И зато што немамо сопствену производњу стакла, односно свакако не довољну, неке од наших привредних грана нису могле даље да расту, и нису могле да извозе довољно. Ово је такође проблем који данас почињемо да решавамо овом инвестицијом у Српску фабрику стакла. Зато је то стратешки интерес", наводи премијерка Ана Брнабић.
Тамо где су страни инвеститори мења се слика целог краја. Док немачки ЗФ у Панчеву гради другу фабрику за производњу мотора за електричне аутомобиле у који се са инжењерским центром улаже 250 милиона евра, држава ће градити ауто-пут ка Зрењанину и брзе саобраћајнице ка Вршцу. Уз боље саобраћајне везе, Панчевци ће добити и чистији ваздух.
"Најављујемо једну од највећих инвестиција у јавно-приватној сарадњи у српској историји. Тиме дефинишемо важну прекретницу за нашу групу. Први производни погон ЗФ-а са нултом стопом емисије", каже Стефан фон Шукман, члан УО ЗФ-а.
"Фијат" остаје да производи електричне аутомобиле
Април је разрешио дилему и да ли "Фијат" иде из Србије или остаје. Остаје – да производи електричне аутомобиле.
"Бићемо веома поносни када возила у наредних неколико година почну да излазе са траке. Видећете да су та возила прелепа", каже Карлос Таварес, извршни директор "Стелантиса".
Списку треба додати и фабрику за одржавање и сервисирање авио-мотора МТУ, "Грунер" и друге.
Нису све приче биле успешне
Међутим, нису све приче биле успешне. У новембру, без најаве према тврдњама радника, турска компанија "Бертекс текстил", која је од 2017. радила у Крагујевцу, затворила је фабрику и огласила продају објекта.
За део јавности која од почетка има критички став према оправданости давања подстицаја страним инвеститорима – аргумент за преиспитивање мера Владе.
За Владу, рачуница је јасна. Подстицаји који се дају кроз инфраструктуру и по новозапосленом раднику враћају се за 15 месеци. Због тога је Министарство привреде у децембру потписало уговоре о новом инвестиционом циклусу вредном 180 милиона евра.
Већ у првом кварталу ове године очекују се нови погони, а између осталих помињу се немачки "Бош", "Континентал", "Бицерба", аустријски "Палфингер" и кинески "Минт".
Коментари