Колика нас инфлација очекује 2023. и како опоравити ЕПС да не буде "хронични болесник" jавних финансија
Какви су фискални резултати Србије у 2022. години, колику инфлацију можемо да очекујемо у наредној години, али и како извршити реструктурирање предузећа из енергетског сектора – о томе су за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 говорили председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић, Бојан Станић из Привредне коморе Србије и председник Фискалног савета Павле Петровић.
Упркос бројним изазовима – инфлацији, енергетској кризи, последицама сукоба у Украјини – фискална политика и фискални резултати у 2022. години у Србији су били добри, каже за емисију "У средишту пажње" Радио Београда 1 председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.
"Привредни раст ће бити 2,5 одсто, колико прогнозира и ММФ. Поздрављам одлуку што смо потписали аранжман са том финансијском институцијом, јер ће нам то обезбедити довољну ликвидност", додаје Влаховић.
Сличног мишљења је и заменик директора сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић, који истиче да је ово рекордна година по приливу страних инвестиција које су стигле у земљу, што илуструју и подаци – за првих 10 месеци ове године имали смо готово четири милијарде евра прилива. Стопа незапослености је пала испод девет одсто.
Буџет за 2023. годину, који ће пресудно одредити економску политику у наредној години, заснован је на три стуба: повећању пензија, плата и минималне зараде, наставку издвајања за инвестиције и улагањима у енергетски сектор.
Фискални савет сматра да буџет за 2023. доноси умерена побољшања фискалне политике која су још увек у сенци огромних трошкова за покривање губитака државног енергетског сектора.
"Јавни приходи и јавни расходи (без енергетике) у највећој мери су уравнотежени, задржава се висок ниво издвајања за јавне инвестиције и наставља се са постепеним растерећењем доприноса и пореза на рад. Важна позитивна новост у буџету за 2023. је и то што се укидају неселективне исплате новца становништву", истиче професор Павле Петровић, председник Фискалног савета.
ЕПС мора да буде стуб зелене енергетске транзиције
Александар Влаховић напомиње да ће губитак ЕПС-а у овој години бити на нивоу од око 900 милиона евра. Сматра да ће ти губици у идућој години бити знатно мањи због виших цена електричне енергије.
Према његовим речима, ЕПС мора да инвестира у површинске копове, да инвестира у откривку да би се отворили нови површински копови, како би се допремао квалитетнији угаљ и како бисмо избегли увоз угља из иностранства. Јако је важно, додаје, да се у следећој години озбиљно приступи реструктурирању предузећа из енергетског сектора, пре свега професионализацијом менаџмента.
Сличног мишљења је и Бојан Станић који подсећа на могућу промену саме компаније из јавног предузећа у акционарско друштво, где би држава била већински акционар, што даје простор за улазак приватног капитала и могућност да се до новог капитала дође на отвореном тржишту.
У Фискалном савету сматрају да ће од 2024. године ЕПС вероватно постати профитабилно предузеће, али ће чак и тад остати трајни ризик за јавне финансије уколико одмах не отпочну темељне реформе.
"Финансијско крварење ЕПС-а требало би да се заустави с отварањем новог рудника угља што се најављује за 2024. годину, евентуално крај 2023. Када се то деси, ЕПС ће обновити своју посусталу производњу и неће више морати да увози огромне количине скупе електричне енергије и угља. Без темељних реформи које би морале напокон да почну да се спроводе у наредној години ЕПС ће и даље бити хронични болесник јавних финансија Србије", истиче професор Павле Петровић.
Подсећа и да је са ММФ-ом договорено повећање цене струје од осам одсто у јануару и осам одсто у мају. У јануару ће гас поскупети за 11 одсто, у мају 10 одсто, али се најављује и у новембру од 10 одсто, што ће се проценити "у ходу". Зато је важна помоћ државе енергетски угроженим купцима.
Инфлација главни проблем
Инфлација је тренутно 15,1 одсто, а у просеку за целу 2022. годину износила је 12 одсто.
Професор Петровић напомиње да је могуће да у децембру и јануару достигне и 16 одсто и да крене да пада након марта.
Инфлација је удар на животни стандард грађана, а нарочито утиче на сиромашнији део становништва за који можда достиже и 25 одсто, јер се четвртина њиховог дохотка истопи због инфлације.
Очекује се да ће се повећањем плата и пензија очувати животни стандард грађана, истичу наши саговорници. Наглашавају и да су за већи привредни раст у 2023. неопходне реформе пословног окружења, владавина права и кочење корупције.
Коментари