Цене хране у свету у благом паду, зашто се то не пресликава и на наше тржиште

Жаклина Стојановић, деканка Економског факултета у Београду рекла је за РТС да најнижа карика у ланцу снабдевања трпи највећи терет, a то су пољопривредни произвођачи. Даљи раст цена може се очекивати у оним секторима у пољопривреди који бележе дугорочни пад производње - пре свега сточарство, напоменула је Стојановићева.

У време празника купујемо више хране. Највише новца трошимо на месо, робу која бележи рекордне цене. Килограм пилећег филеа кошта и 860 динара, па је сада скупљи од свињског бута, чију је цену Влада ограничила на 750 динара по килограму.

Економисти тврде да су последња поскупљења само покушај трговаца да додатно зараде на празницима.

Деканка Економског факултета у Београду Жаклина Стојановић рекла је, гостујући у Дненвику РТС-а, да у економији постоји ефекат одложеног дејства.

"Ова криза која је настала везана је за кризу понуде, ако причамо о цени хране јасно је да је раст цене инпута изазвао директно и пораст цене тог финалног производа. Говоримо о томе шта се дешава на страни понуде и у којој мери произвођачи могу да истрпе терет кризе, то је главна тема на коју треба обратити пажњу", напоменула је Стојановићева.

Ко је највише погођен теретом кризе

Професорка Стојановић каже да политиком која се тренутно води код нас, најнижа карика у ланцу снабдевања трпи највећи терет, то су пољопривредни произвођачи.

"Мера у којој они могу да поднесу терет везана је и за могућност опстанка производње. Опасно је уколико идемо у том правцу да они трпе цео терет кризе будући да ћемо имати пад производње што може оставити негативну последицу на развој економије као целине", истакла је Стојановићева.

Поскупљење и појефтињење

"Може се очекивати у оним секторима у пољопривреди који бележе дугорочни пад производње, пре свега сточарство, даљи раст цена јер ако не могу да истрпе терет кризе, и ако долази до пада понуде, логично је да ће се раст цена хране на локалном тржишту и даље наставити без обзира на пад на светском нивоу", рекла је она.

Додаје да месо и млеко трпе највећи терет кризе.

О трговачким маржама

Стојановићева каже да је увек пoстојао проблем колика је маржа трговаца. "Овде је проблем у тржишној структури, уместо да имао што више произвођача, који продају на мало, имамо укрупњавање, њихово обједињавање, имамо више ритејлера али они су под једном капом обједињени", додаје она.

"У таквој ситуацији имамо и могућност да се води политика која је у интересу трговаца", закључила је професорка Стојановић.