Шта жуља мала и средња предузећа у Србији

Микро, мала и средња предузећа успела су да се прилагоде кризи, купцима, запосленима. Камен у ципели – недостатак радне снаге и тежак приступ повољнијим кредитима.

"Подрум је захтевао инвестицију од 250.000 евра и ми нисмо могли да добијемо тако велики кредит ни од једне банке поготово што финансијска вредност објеката у Александровцу није довољно велика да покрије тако велики кредит", каже Надежда Ивановић, Винарија "Ивановић".

"Не можете да нађете на тржишту рада особље које је већ обучено и које може одмах да крене да ради, морате доста да уложите у те људе. Друго, изазов је да ће та млада особа, перспективна, отићи негде напоље где су опет бољи услови", поручује Александра Богуновић, "Ватрекс рескју".

За већи раст и извоз српских привредника обезбеђено је 400 милиона долара преко Америчке корпорација за међународно развојно финансирање. Кредите ће одобравати четири банке којима су покривени ризици пословања. У првој фази на располагању је 272 милиона долара.

"Са посебним фокусом на пољопривреду, на неразвијена подручја, на одрживи развој, на стартап компаније и компаније које воде жене. Дакле, управо на оно што сматрамо да је највећи покретач развоја наше економије – микро, мала и средња предузећа", поручује Синиша Мали, министар финансија.

У бруто друштвеном производу учествују са готово 60 одсто. У извозу робе са 40 одсто. Запошљавају две трећине свих који раде у нефинансијском сектору.

"Поготово су важна у неким срединама где великих компанија и нема, као што су неки мањи градови. Додатно су ојачани напори у том правцу, тако да ћемо ми за наредну годину спремити и неке нове програме. У фокусу ће нам бити и одређене циљне групе које до сада нису биле толико подржане", наводи Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра привреде.

Осим новца, предузетницима недостаје и знање. Консултантске услуге за прилагођавање европским правилима некада су доживљавали као непотребан трошак, данас као инвестицију. Чак 71 одсто предузећа која су прошла саветодавни програм ЕБРД-а повећало је приходе, 53 одсто повећало је број запослених, а 42 одсто њих извоз.

"Тако да је врло добро препозната та потреба за пословним саветима и они то користе тако што суфинансирају, значи није потпуно финасирано од стране донатора и европске банке", наглашава Александра Миладиновић, Европска банка за обнову и развој.

"Много се улаже у иновације и унапређење технолошких стандарда. Српске компаније ће морати да послују са мањим загађењем. Мери се учешће угљендиоксида у сваком производу. Ко то не поштује, неће моћи да извози у ЕУ", истиче Никола Вертолини, делегација Европске уније.

Уплатом пореза и доприноса – мала и средња предузећа финансирају 40 одсто рада државе. За разлику од страних инвеститора, за домаћу привреду нису везани само профитом. Мале породичне фирме имају велики интерес да негују односе са добављачима, јер не могу да оду на други крај света са првом сушом, поскупљењем сировина или падом куповне моћи.