Ђедовић: На енергетску ефикасност гледати као на извор енергије

"Суочавамо се са веома тешком ситуацијом која је истовремено и енергетски конфликт. Србија није изузета из најновијег пакета санкција ЕУ, што нам додатно отежава ситуацију", рекла је Дубравка Ђедовић у уводном излагању. 

Навела је да су пред нама изазови како да се снабдемо електричном енергијом по најбољим условима и да планирамо неопходне инвестиције у енергетском сектору.

"Сада нас је у кризи сачекало све оно што нисмо радили, па морамо да се позабавимо производњом електричне енергије, реформам у том сектору и питањима енергетске ефикасносни, јер без тога нема дугорочног стабилног снабдевања електричном и топлотном енергијом", закључила је Ђедовићева. 

Каже да су циљеви у тој области за 2020. достигнути, али да се тиме не можемо задовојити, а да ће енергетски циљеви до 2030. бити утврђени у сиенергији, са циљевима развоја обновљивих извора енергије (ОИЕ).

"Као резултат споровођења мера енергетске ефикасности требало би да се производња финалне енергије смањи за око 10 одсто, што је више од годишње производње ТЕНТ-а, односно 12 терават часова. Практично, енергетска ефикасност је извор електричне енергије", казала је министарка Ђедовић.

Пројекти енергетске ефикасности

Додала је да постоји велика подршка у донацијама из ЕУ и од других међународних партнера, као и из домаћег буџета.

"Имамо у реализацији и припреми пројекте вредне око 920 милиона евра са различитим партнерима. Када сви буду спроведени у наредне три до четири године, уштеда ће бити око 900 гигавата годишње", нагласила је министарка енергетике.

Навела је да ће пројектима енергетске ефикасности бити обухваћени јавни објети, вртићи, школе, локалне самоуправе и домаћинства.

Казала је да је претходних година било уложено 2,6 милијарди динара субвенција за 20.000 домаћинстава, а да је у сарадњи са Светском банком у припреми наставак програма, чија ће вредност бити 70 милиона евра за још 100.000 домаћинстава.

Од накнаде за енергетску ефикасност приходује се око 10 милиона евра 

Министарка Ђедовић је изнела податак да се од накнаде за енергетску ефикасност годишње приходује око 10 милиона евра, што је далеко до довољног за финансирање потреба. Она је нагласила да је, без обзира на исход преговарачког процеса са ЕУ, добро за нас да се бавимо енергетском ефикасношћу.

Министарка је прецизирала да је ће 45 милиона евра бити усмерено као помоћ за енергетску санацију домова најсиромашнијих становника и још 50 милиона евра за увођење калориметара у стамбене зграде, како би власници станова плаћали топлотну енергију према потрошњи.

Ђедовић је поменула улагања у промену енергента у топланама Прибој, Нови Пазар и Мали Зворник и да је у плану ревитализација још 20 топлана у Србији, а у некима од њих ће то бити изведено кроз јавно-приватна партерства.

Представник Агенције за развој Уједињених нација (УНДП) Жарко Петровић, изнео је рачуницу те организације да би побољшање енергетске ефикасности на 27 милиона квадратних метара јавних зграда за 30 процената и у приватним зградама, донело уштеду производње Костолачке термоелектране и Колубаре.