Осим повећања аграрног буџета, потребна и боља расподела субвенција

Председник Независне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић сматра да ће аграрни буџет увек бити мали док се на садашњи начин буду делиле субвенције.

"То значи да произвођачи чија је основна делатност пољопривреда треба да добију већа средства од оних којима је производња хране додатна делатност. Пољопривредна газдинства која постоје у регистру, а не баве се пољопривредом не треба да добијају подстицаје. То треба да се реши систематски и не знам зашто се то не решава већ дуже време. Вероватно је проблем у администрацији и верујем да ће бити много боље када почне да функционише е-аграр", каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.

"Ми сада имамо пољопривредна газдинства која немају ниједну уплату на рачуну и која служе само да би се добиле субвенције. Власник да земљу у закуп мени или вама, а извлачи новац из буџета. То је велики новац и зато смо ми увек незадовољни. Буџет који се приказује не користе максимално пољопривредници који се стварно баве пољопривредом и то је суштина ствари. А ми сад можемо да причамо да ли ће да добију више за млеко или за месо или за ово или за оно, џабе су све те приче", додаје наш саговорник. 

Пракса је, објашњава, показала да су субвенције за инвестиције у пољопривреди увек стизале до правих произвођача. 

"Нећете ви да купите трактор или неку другу машину, ако се не бавите пољопривредом. Шта ће вам то? Било је неких злупотреба, али мешетарења увек има и то је класичан криминал, то нема везе са пољопривредом", истиче Јакшић.

"С друге стране, директна давања, као што сам рекао, добијају сва газдинства која су регистрована, било да се баве пољопривредом или не. И то је проблем. Ми се приближавамо уласку у ЕУ и очекујемо повећање буџета који ћемо добити од ЕУ. Али, у ЕУ не можемо да идемо са субвенцијама од 8.000 динара по хектару, ако знамо да су код њих најмање субвенције 200 евра по хектару. Требало би директна давања да се повећају, али се морају спречити злоупотребе", додаје овај пољопривредник.

Ишчекивање Закона о професионалном пољопривреднику

Подаци показују да у Србији има више од 400.000 регистрованих газдинстава, од којих се мање од трећине, око 160.000 и баве пољопривредом. Због тога је, наглашава, потребно што пре донети Закон о професионалном пољопривреднику.

"Тим законом би се све дефинисало. Ко има право на колике субвенције. Да ли пољопривредно газдинство плаћа ПИО, да ли је у систему ПДВ-а... Да има право као предузетник или привредник. Систем нас је натерао да радимо више земље, јер од 20 хектара не може да се живи. Ко може да живи од 20 хектара нека ми каже", истиче Јакшић.

"Сви знају да за живот на годишњем нивоу треба бар 10.000 евра. Са 20 хектара нема шансе да се заради ни близу тога. И ко ће од тога да живи? Може да се живи ако се бави профитабилнијом производњом као што су лековито биље, воћарство, али ту долазимо до проблема са недостатком радне снаге, неорганизованошћу, тако да нико неће тога да се подухвати. И ми који смо то пробали смо одустали", додаје наш саговорник.

Размотрити ефекте субвенција у сточарству

Стручњаци упозоравају да је сточарство најугроженији део пољопривреде, јер се годинама уназад број крава, свиња, говеда драстично смањује. Због тога је и држава одлучила да повећа поједине субвенције у овом сектору.

"Када говоримо о спровођењу буџета за пољопривреду за сточарство, прво треба напоменути позитиван помак, а то је да је буџет већи што је охрабрујуће. Оно што је веома битно јесте истаћи да су субвенције служе за подстицање, а не финансирање производње", каже Ненад Будимовић, секретар за сточарство и прераду сточних производа ПКС. 

"Предлог је да премија за млеко за трећи и четврти квартал буде у истом износу као и за прва два квартала, а треба размотрити предлог да се субвенционише сваки литар произведеног млека без обзира на кварталну производњу. Наравно, оно мора да задовољава параметре квалитета и здравствене безбедности", додаје наш саговорник. 

Да би се донела исправна одлука, битно је видети какви су ефекти до сада датих подстицаја.

"Потребно је добро размотрити субвенције за премију за млеко, јер ова мера није дала очекиване резултате, па или није добра или се не спроводи добро. Премија за млеко је веома битна за фармере и штета је да велике количине новца не дају резултате", објашњава Будимовић.

У циљу развоја сточарства и козарства предлог је да овчије и козије млеко буде више премирано, што би подстакло фармере да повећају производњу.

"Количина помуженог млека оваца и коза је око милион литара, па то не би представљало оптерећење за буџет", сматра наш саговорник.

"Такође, субвенције за товљенике треба омогућити и узгајивачима који имају више од 5.000 комада у турнусу јер такви произвођачи могу да обезбеде континуитет у производњи. Једна од мера које би допринеле добром резултату субвенција је да се плаћање товљеника врши према квалитету - оцена трупова на линији клања, као и да се премија за млеко исплаћује према квалитету, што би потврдила национална лабораторија", додаје Будимовић. 

У производњи рибе, објашњава, треба дефинисати условно грло стоке по хектару, како би били равноправно третирани приликом закупа државног земљишта. Уз то, треба размотрити и висину тренутних подстицаја по килограму произведене рибе.

"У пчеларству субвенције треба давати по количини произведеног меда, а не по кошници јер би према тренутном броју кошница производња меда требало да буде двоструко већа", сматра наш саговорник.

"Када је реч о живинарству и производњи конзумних јаја треба размотрити висину подстицаја по коки носиљи, јер наступа период примене обогаћених кавеза што ће у значајној мери смањити број кока носиља, а самим тим и број комада произведених јаја за 40%", истиче Будимовић.

Најважније је да се субвенције исплаћују редовно

У времену великих геополитичких промена производња здравствено безбедне хране и обезбеђење прехрамбене сигурности добија приоритетно место у свим земљама света. Овоме додатно доприносе све израженије климатске промене које су исказале своје екстреме - сушу или поплаве. То су довољни разлози да Србија поклони максималну пажњу како примарној пољопривредној производњи тако и преради, сматра Јасна Бајшански, председница Друштва аграрних новинара.

"Радује податак да ће аграрни буџет бити увећан и да ће више новца стићи и до наших пољопривредника. Када говоримо о различитим врстама подстицаја ту је најважније да се субвенције по свим основама исплаћују редовно. Пољопривредницима то много значи, посебно у јеку великих радова", објашњава Јасна Бајшански, председница Друштва аграрних новинара.

Такође би, каже, требало пронаћи адекватан модел да се више помогну мала и средња пољопривредна газдинства.

"Ако посматрамо из угла горе поменутих промена, не треба дозволити гашење нити једног пољопривредног газдинства, јер је свако злата вредно. Директна давања по хектару треба увећати колико год је то могуће, посебно малим и средњим пољопривредним газдинствима", сматра Бајшански.

"Изузетно значајна помоћ свим пољопривредницима било би регресирано гориво. Годинама се прича о тзв. плавом дизелу али све се завршава на причи. У пракси се показало да није баш најбоље решење да јефтини дизел пољопривредници могу да купе искључиво на НИС-овим пумпама јер су оне у великом броју случаја прилично удаљене од њихових газдинстава, па ако се томе дода ограничена количина, то је већ проблем", наводи наша саговорница.

И до сада се доста новца издвајало за сточарство, па ту праксу, објашњава, треба наставити уз неке модификоване моделе.

"Примера ради, премије за млеко треба исплаћивати директо сточарима, а не млекарама. Наши људи су спремни да праве готове производе који су изузетно квалитетни, а ту не смеју бити препуштени сами себи. И до сада су издвајана средства за младе пољопривреднике. То свакако треба наставити и у већој мери ако је то могуће", каже Бајшански. 

"Сигурна сам да и сами пољопривредници имају своје предлоге које надлежни треба да саслушају. Сваки динар уложен у пољопривреду вишеструко се враћа и уз добру расподелу средстава грађани Србије могли би у већој мери да једу домаћу храну по приступачним ценама. Што су веће субвенције већа је и конкурентност наше пољопривреде на страним тржиштима", додаје наша саговорница.

Аграрни буџет у ЕУ око 30 посто укупног буџета, у Србији 6 пута мање

Да има могућности председница Задружног савеза Војводине би, каже, и овај увећани буџет за пољопривреду додатно увећала.

"Са последњим увећањем аграрног буџета, он износи нешто више од 5% укупног буџета, а аграрни буџет ЕУ је више од 30% од укупног буџета ЕУ, што само по себи говори о могућностима подстицања пољопривредне производње у Србији и ЕУ", каже Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.

"Поред тога, значај и допринос пољопривреде не само националној прехрамбеној сигурности, већ и њеног традиционално најзначајнијег учешћа у спољнотрговинској размени, показују да је не само интерес пољопривредника, већ и општи државни интерес очување и подстицање домаће пољопривредне производње", наводи наша саговорница. 

Ребалансом буџета за 2022, објашњава, покривају се неке од неизмирених обавеза и ванредних мера, што структурно не мења у значајнијем обиму намену буџетских средстава. У складу са наведеним, основна порука је да аграрни буџет у наредним годинама и даље треба повећавати у што већој мери.

"Највећи део буџета се троши на директна давања, што сматрам да је у реду и да још више средстава треба усмерити у ову сврху, при чему је потребно мере подршке (како у директним давањима тако и у осталим наменама) много боље прилагођавати стварним потребама у пољопривреди и кретањима на тржишту, него што је до сада био случај", објашњава Несторов Бизоњ.

"На пример, у периоду константног раста камата на кредите, логично би било повећати субвенционисање камата на кредите - у складу са растом камата, а не одређеним процентуалним увећањем износа у односу на прошлу годину када су камате биле много ниже", каже наша саговорница.

Према њеном мишљењу основне подстицаје у биљној производњи потребно је вишеструко увећати, имајући у виду и енорман раст цена свих инпута за пољопривредну производњу, као и чињеницу да су у државама ЕУ ови подстицаји далеко виши него код нас.

"За све врсте подстицаја би требало укинути ограничење од 20 хектара пољопривредног земљишта за које се могу остварити, јер се кроз овакво ограничење онемогућава пољопривредницима и задругама који имају веће површине газдинства да остваре подстицаје за комплетну производњу", сматра Несторов Бизоњ.

"Такође, потребно је преиспитати укупну аграрну политику у неким областима пољопривреде, а нарочито у сточарству, где и поред постојећих давања из аграрног буџета, постоји дугогодишњи тренд смањења сточног фонда", објашњава председница Задружног савеза Војводине.

Регреси за гориво, ђубриво, семенски материјал...

Осим повећања директних давања веома је важно, каже, увести систем регресиња трошкова за инпуте за пољопривредну производњу, нарочито за дизел-гориво, минерално ђубриво, семенски материјал... 

"У државама ЕУ и у окружењу, произвођачима је омогућено да дизел-гориво купују по повлашћеним ценама, које су значајно умањене у делу државних намета на основну цену горива. Колики је значај овакве врсте уштеде, довољно говори чињеница да трошак дизел-горива у најјефтинијој производњи пшенице учествује са око 14% у укупним трошковима, при чему му је цена само од почетка ове године увећана за више од 20%", истиче наша саговорница.

"Уз то, када услед неповољних временских услова изостане бар просечан принос производа, као што се ове године десило у највећем делу производње кукуруза и соје, није изненађујуће да произвођач дочека време за нову сетву без новца и могућности да је обави уз сва потребна улагања", објашњава Несторов Бизоњ. 

Инвестициона улагања, а нарочито у савремену механизацију, складишне, прерадне и друге капацитете, требало би подстицати преко задруга по посебним програмима за задруге, имајући у виду да би такве инвестиције биле рентабилније и ефикасније за задругаре од истих инвестиција у појединачна газдинства, сматра наша саговорница. 

"Изузетно добра мера била би и подстицање задружног организовања пољопривредника кроз додатне подстицаје задругарима, не само због побољшања њиховог тржишног положаја кроз задружно организовање, већ и зато што се сва роба коју задругари и задруга заједно произведу налази у легалним токовима од којих држава убира порез", каже Несторов Бизоњ. 

"Наведена мера би на најбољи начин допринела и смањењу учешћа "сиве економије" у пољопривреди, која је годинама свима који послују у легалном систему - нелојална конкуренција", додаје председница Задружног савеза Војводине. 

Иако поздрављају повећање аграрног буџета, стручњаци упозоравају да он није довољан за развој. Према неким проценама пољопривреди је потребно бар милион евра, што је за трећину више новца него што је за 2023. предложено у државној каси.