Србију сваке године напусти један мањи град – могу ли се променити негативни трендови

Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је да је у последњих неколико година очигледно да из Србије одлазе квалификовани радници - у грађевинарству, помоћни радници у угоститељству, возачи и медицински техничари.

"Наравно, одлазе и они који су високо образовани. И даље одлазе доктори, али, оно што је битно, они су у значајно мањем броју. Међутим, када говоримо из којих делова земље они одлазе, обично су то рубна подручја. Дакле, онде где је економска активност значајно мања, где је прилика за посао значајно мања и такорећи, то су људи који су у пуној радној снази, двадесетим, тридесетим годинама живота", објаснио је Станић.

Додао је да је тешко проценити број људи који одлази, пошто нема поузданих података, али да треба имати у виду да и значајан број људи улази у земљу.

Станић је истакао да је реч о релативно младим људима из Србије који одлазе и да су разлози за то економски.

"Једноставно желе да своју прилику искористе негде где могу да остваре већу зараду, где је већи простор за стручно усавршавање. Наравно, има ту и мотива да се помогне члановима породице који остају у земљи. Посебно у тим, да кажем, слабије развијеним деловима земље", навео је Станић.

У које државе људи из Србије најчешће одлазе 

Говорећи о људима који имају намеру да се трајно настане у иностранству, Станић је рекао да они трагају за удобнијим животом и да они првенствено одлазе у Западну Европу и на немачко говорно подручје, али и у САД, Канаду и УАЕ, а од земаља региона најчешће одлазе у Словенију, а на сезонски рад и у Хрватску.

Станић је оценио да је охрабрујуће то што из земље одлази мањи број високо образованих људи и да на то указују одређене студије страних института.

"Посебно се то види у последњих неколико година из простог разлога што се привреда унапредила у последњих седам, осам година, створиле су се много веће прилике и многи људи који су отишли одавде да студирају и започну своје каријере, одлучују се да се овде врате и да наставе своју каријеру да развијају", навео је Бојан Станић.

Напоменуо је да у земљи нема економске одрживости на дуги рок ако у тој земљи нема становника и да је битно истаћи да се Србија налази у демографској кризи.

"Томе значајно више доприноси тај морталитет него механички одлив становништва. Са друге стране, многе делатности, поменули смо да одлазе возачи, да одлазе грађевински радници, не би могла да функционише грађевинска индустрија без привременог уласка радника из Турске, Индијског потконтинента и тако даље", рекао је Станић.

"Битно је утицати на повећање атрактивности земље и самог живота у њој"

Истакао је да је у кратком року мало шта могуће урадити да би се стање са негативним природним прираштајем преокренуло.

"Када говоримо о механичком одливу људи, онда је свакако могуће ту повећавати и даље прилике за посао, подизати могућност да се повећавају зараде једноставно из простог разлога зато што је то један од првих мотива зашто се људи одлучују да емигрирају. С друге стране, јако је битно утицати на повећање атрактивности земље и самог живота у њој", нагласио је Станић.

Додао је да се на томе ради и да је значајно порастао стандард становништва у последњих десетак година.

"Међутим, када погледате просечну плату у Србији која износи око 620 евра, она је и даље релативно скромна у односу на европски просек. С друге стране, поставља се и питање екологије, мало-мало чујемо како је Београд међу најзагађенијим градовима у свету. С друге стране се поставља питање одрживости целог система због, да кажемо, потреба привреде, а релативног мањка стручних кадрова, посебно се то види у прерађивачкој индустрији", истакао је Станић.

Напоменуо је да је у последњих неколико година значајан број људи из иностранства дошао у Србију и да је процена да је у 2020. и 2021. дошло око 90.000 људи, а да је око 40.000 њих старости између 25 и 30 година, као и да су за њих омогућени програми запошљавања и самозапошљавања, али и царинске олакшице за ствари које доносе.