Влада усвојила предлог буџета, већи приходи за 7,8 одсто

Порески приходи планирани су у износу од 1.592,8 милијарди динара, а непорески у износу 200,1 милијарду динара, укључујући и сопствене приходе индиректних буџетских корисника, саопштено је из Владе.

У структури укупних прихода, порески приходи износе 86,4 одсто, док непорески приходи износе 10,9 одсто укупних прихода буџета Републике Србије.

Остатак чине донације у износу од 50,5 милијарди динара, што је 2,7 одсто укупних прихода.

Предлогом буџета за 2023. годину предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 2.107,4 милијарде динара.

Процењени ниво јавног дуга на нивоу опште државе смањује се и до краја 2023. године задржава на нивоу од 56,1 одсто БДП-а.

Такође, очекује се да следеће године српска привреда оствари раст од 2,5 одсто.

Министар финансија Синиша Мали рекао је за РТС да буџет за 2023. годину, који ће се наћи пред посланицима 5. децембра, има три стуба.

Новца има за повећање плата и пензија, за инвестиције, а трећи стуб је енергетика, истиче Мали.

Усвојен предлог измена Закона о електронском фактурисању

Влада Србије усвојила је предлог измена и допуна Закона о електронском фактурисању, којим се прецизирају постојеће одредбе и врши додатно усклађивање са постојећим законским оквирима, како би систем е-фактура још боље функционисао.

Влада Србије је усвојила и предлог измена и допуна Закона о порезима на имовину којим је извршено усаглашавање предмета опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права са врстама непокретности које могу бити предмет промета, саопштено је из Владе.

Због тога се обухвата и пренос права трајног коришћења паркинг места у отвореном стамбеном блоку или стамбеном комплексу и прецизирање настанка пореске обавезе у специфичним случајевима.

Усвојен предлог да се неопорезиви део повећа на 21.712 динара

Влада је усвојила и предлог измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којима је предвиђено повећање неопорезивог износа зараде са 19.300 динара на 21.712 динара месечно, као и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25 на 24 одсто.

Такође, предвиђено је и уређивање опорезивања физичких лица која остварују приходе од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем.

Чланови Владе усвојили су Предлог закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији којим се усклађују одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији са одредбама закона који уређује порез на доходак грађана, одредбама закона који уређује фискализацију, као и одредбама законика који уређује кривични поступак и увођење нових кривичних дела која су од значаја за сузбијање избегавања плаћања јавних прихода.

На седници су усвојени измењени и допуњени предлози Закона о порезу на додату вредност, Закона о фискализацији, као и Закона о републичким административним таксама.

Влада усвојила предлог новог усклађивања висине пензија

Влада је усвојила и Предлог измена Закона о пензијском осигурању, којим је предложена измена начина усклађивања висине пензија, како би раст пензија могао боље да прати раст зарада.

У зависности од висине наведеног односа, предлаже се да се пензије од јануара наредне године усклађују на један од три начина: према кретању зарада, кретању потрошачких цена или тако да се узима у обзир половина процента промене зарада и половина процента промене потрошачких цена.

На овај начин обезбеђено је да раст пензија прати раст зарада у периодима када је ниже учешће расхода за пензије и новчани износ као увећање уз пензију у бруто домаћем производу, а у периодима када је наведено учешће веће обезбеђује се задржање куповне моћи пензија њиховим усклађивањем према потрошачким ценама.

Предвиђено је да се начин обрачуна процента усклађивања пензија одређује у зависности од односа висине исплаћених пензија и новчаног износа као увећања уз пензију према висини БДП-а, саопштено је из Владе.