Шта је најтраженије на Сајму намештаја и каква питања купци постављају

Извоз српског намештаја, упркос економској кризи, бележи раст од готово шест одсто и од почетка године достигао је 500 милиона долара. Све више намештај се купује онлајн, па је и гужва на Београдском сајму намештаја мања, а произвођачи попусте до 20 одсто нуде и у својим објектима.

"Марина" је направљена од ораховине и говеђе коже. Добитница је прве сајамске награде за дизајн "Златни кључ". Производи се у Добоју. У Београду кошта 600 евра, на Менхетну 1.200.

"Били смо свесни шта наши људи раде већ годинама и какав квалитет имамо и у самом дизајну и у самом квалитету дрвета, прерадом израдом, али задњих година сви су се китили нашом славом, Италијани, Данци. И онда је било - зашто ми не узмемо моћ и вратимо у наше руке, ајде да ми то одрадимо сами ", наводи Слободан Тодоровић из "Моку намештаја".

Кажу да, када би имали и четири пута већу производњу, све би продали. Ни индустријска производња не бележи пад. Извоз дрвеног намештаја у првих осам месеци вредео је 232 милиона долара и повећан је осам и по одсто у односу на лане. У тонама је мањи, али је раст цена од 40 одсто надоместио зараду.

"Дошло је до тоталног поремећаја у снабдевању репроматеријалима, због једног, буквално речено, ценовног лудила на тржишту. Што се тиче индустрије намештаја, сировине и репроматеријали који се користе поскупели су од 40 до 140, а поједини материјали чак и 210 одсто, то се све одразило на калкулације цена на цену готовог производа", појашњава Слађан Дисић из "Симпа".

Дрвета за намештај имамо, али меблове и остали репроматеријал морамо да увозимо. Сајамска понуда повољнијег плочастог намештаја је најмања. Углавном се траже и гледају комади од масива и гарнитуре од финијег штофа.

"Слика сајма не одражава право стање у дрвној индустрији. Нама је дрвна индустрија у суштини у расту и нема неких великих промена што се тиче броја компанија које послују. Исто је чињеница да многе фирме сада наступају и окренуте су ка страним купцима, а многе су уложиле много у онлајн куповину", истиче проф. др Јелена Матић са Шумарског факултета.

О ценама се може расправљати, али о укусима не вреди. Сајам протиче у одмеравању снага минималистичких дизајнера чији су комади сведени и једноставни, и занатских произвођача, који негују стил са много ручног рада и резбарија.

Оно што им је заједничко јесте да и једни и други све чешће морају купцима да одговоре на иста питања – о томе одакле потиче грађа, да ли је еколошки добијена, да ли су боје природног порекла.