Који су порески приходи допринели бољем пуњењу државне касе

Само у првих 10 мсеци порески приходи су већи у Буџету за 180 милијарди динара, а како ребаланс предвиђа до краја године се очекује још 13 милијарди.

Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија рекао је да у приходима који су предвиђени овим ребалансом предњачи Порез на додату вредност са неких око 45 процената удела и следе царине са неких 20 посто.

"Те две пореске категорије чине 65 посто укупних прихода и то су два најиздашнија пореза које Република Србија остварује у овој године", истакао је Стевановић.

Према његовим речима, раст прихода од пореза на зараде и пореза на добит предузећа је апсолутно реалан показатељ да привреда одолева кризи.

"У прва два квартала ове године имали 4,3 и 3,9 посто раста БДП, тај тренд је настављен у позитивном погледу и у трећем кварталу где јe раст 1,1 проценат. Значи имамо континуирани раст привреде у прва три квартала, при чему је незапосленост на рекордно ниском нивоу, односно 8,9 процената", напоменуо је Стевановић.

Додао је да су ово показатељи који недвосмислено показују да привреда функционише.

На питање колико је приход од ПДВ -а, поспешен растом цена, каже да главну детерминанту има реални раст, конзетватино је пристипљено планирању прихода од пореза на додату вредност у иницијалном буџету, заправо за 25, до 30 милијарди је смањена пројекција што је добро.

Подсетио да су у овој години биле стимулативне мере за пензионере и за младе.

Говорећи о акцизама за гориво, каже да су оне смањене када су у питању нафтни деривати за 10 до 20 процената од марта па до данас, тај ефекат није надокнађен порастом акциза на дуванске производе, односно на остале производе, држава се тих прихода одрекла да би се заштитио стандард грађана, како би обуздали инфлацију на прихватљивом нивоу.

Анализи Фискалног савета оцењено да је приходна страна у ребалансу буџета, са повећањем од готово 193 милијарде динара до краја године, добро одмерена и остварива.