Зашто цена нафте поново скаче и да ли би Србија требало да се плаши 5. децембра

Томислав Мићовић објаснио је да је први разлог наглог скока цене нафте то што је Кина најавила да ће изаћи из своје политике нулте толеранције према ковиду, због чега би та држава кренула онда мало више и да је купује.

Други разлог је, наводи, пад долара прошле седмице што аутоматски подиже аспирације ка куповини нафте. 

"Та нагла повећања куповине нафте заправо не потичу од људи из нафтног бизниса. Најчешће је то такозвани шпекулативни капитал, односно новац који се налази у другим сферама, када осети могућност скока цена, креће се да се купује нафта", указује Мићовић. 

Поред тога, додаје, приближава се 5. децембар и примена одлуке о забрани увоза руске нафте у Европску унију. 

Истиче да је Русија донела и одлуку да неће продавати сирову нафту свим земљама које буду прихватиле ограничене цене њене нафте.

"То су сада ствари за које људи у свету бизниса не знају како ће се дешавати, не знају сценарије и то је све изазвало већи раст", наводи он.  

Међутим, како каже. Далеки исток се већ пробудио с трговинама, зато што је Кина демантовала да ће бити нулте толеранције ковида и да они и даље остају при тој политици. 

"То је врло турбулентно време и ова енергетска криза ће остати запамћена по тим  осцилацијама горе-доле у кратком временском периоду. То је нешто с чиме се сви сусрећемо ових месеци", оценио је Мићовић.

Раст цена и раст промета 

Наводи да је од почетка године највиша цена нафте на берзама била 8. марта преко 120 долара по барелу, али кратко. Просечна цена је у овој години виша око 43 процента него прошле и да је то довољан индикатор колико су цене сирове нафте више.

Подсећа да држава већ 35 недеља одређује максималну цену деривата нафте и да се последњих месеци стриктно води рачуна да се очува увозни паритет.

"Од неких уобичајених 40, 50 па и 60.000 тона дизела који се увозио у Србију, сад смо смањили увоз на неких 20.000 тона месечно. Ако тих 20.000 не буде присутно на тржишту то је озбиљна несташица и зато морају да се сачувају те цене у велепродаји", упозорава он. 

Проблеми су, каже, веома изражени код оних власника са једном или две бензинске станице и они не могу да издрже оваку малу разлику у цени, јер је она далеко нижа од трошкова које имају.

За очекивати је да је према оваквим ценама промет на пумпама опао, међутим, истиче он је виши него 2021. године и укупна потрошња је виша за око 12 процената. У малопродаји је то израженије, јер се део привреде пребацио на малопродајно снабдевање.

То, додаје није типично само за Србију већ и за већи део земаља.

Шта 5. децембар значи за Србију 

Мићовић указује да забрана увоза сирове руске нафте у ЕУ има и одредбу која забрањује и продају те нафте трећим земљама.

"Све компаније које учествују у промету нафте између Русије  и трећих земаља, неће смети да учествују у тој трансакцији, тачније моћи ће да учествујују у њој уколико цена сирове нафте буде она коју Европа одреди као границу коју прихвата", прецизирао је Мићовић.

Истиче да тако нешто још нисмо имали на међународном тржишту. 

Опасност тога за Србију је, оцењује, онолика колико за све друге. НИС, који једини прерађује сирову нафту у Србији имаће прилику да на међународном тржишту, на Медитерану где је купује, покуша да дође до одређених количина као и сви други. Нафта ће, каже долазити и из других региона и већ сада је присутна на Медитерану.

У последња три, четири месеца Русија је смањивала цену своје нафте како би повећала продају и сви су куповали, немачке, пољске британске рафинерије и српске и данас купују уколико могу  јефтиније.

"Тај удео у Србији је у овој години око 50 посто руске нафте. Загазили смо у новембар и сасвим сигурно је да НИС као и све друге компаније увелико закључују уговоре о терминским испорукама децембра. Верујем да ће се као и други снаћи на тржишту и обезбедити довољне количине сирове нафте", закључио је Мићовић.

Посебно истиче да је важно да постоје и за Србију различити извори одакле долазе или деривати нафте или сирова нафта како би се користио сваки од њих као могућност да се, како је рекао спасете од евентуалних последица од евентуалног прекидања испорука из само једног правца.

"Србија је ослоњена на цео Подунавски регион, рафинерије луке на Дунаву, транспорт као што је некада било и на све то треба рачунати. Држава је повећала залихе деривата у последњих годину, две дана, него што је раније чинила и то је добра мера, али није довољно. Залихе не служе да вам реше проблем, већ да премосте до решења", сматра Мићовић.

Наглашава да је важно да залиха имамо што више уколико дође до неког поремећаја и очекује да ће нова Влада и надлежна Министарства предузети мере на стратешком планирању.