Папрене цене енергената круне профит, компаније у "сејф моду"

Чини се да је све било једноставније у пандемији јер је свет био уједињен у напорима да се здравствена криза што пре оконча. Сада међутим, кажу аналитичари, имамо политичку кризу чије трајање зависи од калкулације.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије наглашава да ова криза нарушава економски потенцијал, пре свега тржишта у настајању где спада и Србија.

"Ако су та процене тачне да ће ова криза бити плића али релативно дужа, онда то може да еродира економски потенцијал и да се посебно негативно одрази на конкурентност наше привреде. Из тог разлога забринутост наших званичника је заиста оправдана", објашњава Станић.

Зависни од цене гаса и струје боре се за опстанак

У Европи компаније већ испадају из ланаца производње и дистрибуције, кажу у Српској асоцијацији менаџера.

"Све индустрије које имају велику зависност у својим производима од цене гаса и цене електричне енергије су сада релативно неконкурентне. И државе покушавају на различите начине разним субвенцијама да им помогну да преживе. То се верујем дешава и овде", каже председник Српске асоцијације менаџера Драгољуб Дамјановић

Држава настоји да обезбеди довољно енергената и да њихова цена, колико је могуће с обзиром на берзанске скокове, буде што нижа. Стручњаци сматрају да и компаније треба да пораде на анализи ризика.

Слободан Аћимовић са Економског факултета сматра да се морају смањити очекивања у вези са профитом. "Боље да смањимо очекивања везана за профит него да нам бизнис пропадне. Шта, ако наши купци имају даље проблеме у ланцу снабдевања. Ако они имају проблем са пласманом онда наравно да неће од нас повлачити робу и безвезе гомилати залихе", додаје Ачимовић.

Неизвесност и тешке одлуке муче и комшије.

"Знамо да у великој мери то зависи од дешавања у водећим економијама у Европи и у свету. Тако да кључна су питања енергетске стабилности, монетарне стабилности као и нека дубока сарадња свих држава у региону", каже Дејан Турк, извршни директор "А1 Србија" и "А1 Словенија".

Са растом извоза, стопом незапослености од око девет одсто, стабилним курсом и још значајном куповном моћи становништва, Србија је у бољој позицији од неких других земаља. Питање је када и како ће се криза прелити и код нас. Превелик пад куповне моћи угрозио би привреду, а са тим би дошло до буџетске неравнотеже, задуживања државе по високим каматама и пада кредитног рејтинга.