НБС подигла референтну камату на четири одсто

У истој мери је повећана и стопа на депозитне олакшице на 3,0 процента, као и стопа на кредитне олакшице на 5,0 одсто, саопштено је из НБС.

У условима настављених глобалних трошковних притисака и раста увозне инфлације, Извршни одбор је одлучио да додатно повећа референтну каматну стопу и тиме настави пооштравање монетарних услова, наводи се у саопштењу.

Доношењем овакве одлуке, а у амбијенту преовлађујућег инфлаторног деловања фактора са стране понуде на које мере монетарне политике немају или имају мало утицаја, НБС настоји да ограничи инфлаторно деловање фактора на страни тражње и секундарне ефекте раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања.

НБС објашњава да тиме тежи да допринесе да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и да се врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције.

Данашње подизање референтне каматне стопе представља њено седмо узастопно повећање. Референтна каматна стопа је од априла ове године повећана за укупно 300 базних поена. Поред повећања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, НБС значајно доприноси ценовној стабилности у средњем року и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, кроз ограничавање преношења раста увозних цена на домаће цене, наводи се у саопштењу.

Када је у питању кретање инфлације у наредном периоду, Извршни одбор очекује да ће се она у највећој мери кретати у складу с последњом, августовском пројекцијом НБС. Према тој пројекцији, врхунац међугодишње инфлације је највероватније достигнут у септембру и крајем године би она требало да буде на нижем нивоу од тренутног. Наставак опадајуће путање инфлације очекује се и у наредној години, а повратак у границе циља до краја периода пројекције.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, оцењује централна банка.

Додаје да ће, у кратком року, смиривању инфлаторних притисака допринети и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

НБС такође очекује да ће се, у условима успоравања глобалног привредног раста и јачања рецесионих притисака у зони евра, која је наш најважнији економски партнер, у остатку ове и почетком наредне године успорити и домаћа привредна активност.

У првој половини ове године стопа раста БДП-а била је релативно висока и износила је 4,1 посто међугодишње, а на нивоу године Извршни одбор пројектује да ће се кретати у распону од 3,5 до 4,5 посто, али уз ризике који су израженији наниже по основу могућег нижег од очекиваног привредног раста зоне евра и наших других важних трговинских партнера, као и неповољније домаће пољопривредне сезоне.

Ипак, према оцени Извршног одбора, раст извозне понуде, као резултат инвестиција у разменљиве секторе из претходних година, у одређеној мери ће компензовати ефекат ниже екстерне тражње на извоз прерађивачке индустрије, што потврђује и наставак раста робног извоза током јула и августа по двоцифреним међугодишњим стопама раста, поручује НБС.

Знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији.

Међугодишња инфлација у Србији је у августу износила 13,2 процента, од чега је око 70 посто доприноса том расту и даље последица раста цена хране и енергената.

Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (из које су искључене цене хране, енергије, алкохола и цигарета) која је у августу износила 7,9 одсто међугодишње.

НБС истиче да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, НБС ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. новембра.