Еурибор лети у небо – какве су процене стручњака и да ли чекати за куповину стана

Небојша Нешовановић, директор за процене у компанији CBRE, каже да се не очекује пад цена станова, али се очекује пад понуде у ближој будућности. С друге стране, пре 2024. не треба очекивати стабилизацију инфлације, па тако ни еурибора. Има ли неке добре вести?

На примеру кредита од 30.000 евра може да се види како су се кретале рате онима који отплаћују кредит у еврима са варијабилном каматном стопом. У јануару рата им је износила 121,46 евра, а у септембру 150,81 евро. Разлика је, наравно, драматичнија за оне који су узели већи кредит, на пример од 100.000 евра. Рата је са јануарских 404,86 евра у септембру скочила на 502,71 евро.

Гости емисије "Око" нису могли да дају оптимистичне прогнозе за оне који покушавају да купе кров над главом, као ни за оне који отплаћују кредите са варијабилном каматном стопом.

Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, каже да има краја расту каматне стопе, али да ће засад она расти. Највећи проблем је, истиче, инфлација која је преко 10 одсто у развијеним земљама.

"Резултат тога је пооштравање монетарних политика, које је тек кренуло. ЕЦБ заостаје у односу на Америчке федералне резерве. ЕЦБ је имала референтну каматну стопу од 1,25, а процењује се да ће у октобру базична каматна стопа већ бити два одсто", навео је Петровић.

Каже да сада долази на наплату то што су се узимали кредити са варијабилном каматном стопом. Један од начина да се издржи раст рате је и продужење рока отплате на пет година, што је једна од опција које је још раније омогућила Народна банка Србије.

Истиче да тренутни проблем мора да се реши споља и да нас зато занима шта ради Европска централна банка. Петровић истиче и да је добро што НБС води монетарну политику рестриктивног карактера, што је повећавала референтну каматну стопу, баш као што чине и амерички ФЕД и ЕЦБ.

Шта се дешава на тржишту некретнина

Небојша Нешовановић објашњава да је привреда добро функционисала у претходном периоду и да је акумулиран капитал. Како би се сачувао, куповани су станови за кеш – други, пети, десети.

"Дошло је до хиперликвидности, постојало је доста капитала који није имао где да буде потрошен, а инфлација га једе. Хтели су да га сачувају јер некретнине имају традиционалан раст. Можемо очекивати наставак, али ни близу као у претходном периоду", рекао је Нешовановић.

Истиче да ће због промена на монетарном тржишту бити теже инвеститорима да повуку кредит за изградњу некретнина, што ће се одразити и на понуду у годинама које долазе. Због тога се не очекује пад цена некретнина – евентуално у мањим срединама и код викендица.

Нешовановић истиче да проблем имају они који купују први стан на кредит и да је потребно неке ствари да се реше системски.

"Имамо сјајно тржиште за оне који граде, али проблем је социјални – млади који хоће да формирају породицу тешко ће купити стан и могу се одселити и отићи негде где могу да купе кров над главом. Морамо више да градимо да би млади имали кров над главом и остали овде", навео је он.

Нешовановић напомиње и да раст цена некретнина код нас није повезан са доласком Руса јер они не купују станове у већем броју. 

Какве су процене, колико ће расти еурибор

Декан факултета Фефа Милан Недељковић објашњава да ако имате кредит са варијабилном каматном стопом индексиран према евру, та варијабилна компонента је еурибор.

"Мене онда занима на ком је нивоу он, а не каматна стопа на српском каматном тржишту. Ако ЕЦБ подигне каматну стопу, све расте. ЕЦБ заостаје са агресивношћу, са каматним стопама, тако да ће рате бити још веће: ЕЦБ ће имати агресивнију монетарну политику, еурибор ће порасти и камате које плаћамо", навео је Недељковић.

Додаје да пројекције показују да ће расти и следеће године и да ће се тек 2024. стабилизовати.

Зоран Петровић наводи да централне банке све чешће излазе са прогнозама и ревидирају их.

"Неке прогнозе кажу да бисмо могли крајем првог квартала да видимо каматну стопу ЕЦБ на око три одсто, сад је на 1,25 и да ту забележимо стабилну ситуацију... У наредних неколико циклуса инфлација ће расти и док год буде расла, централне банке ће повећавати каматне стопе", рекао је Петровић.

Који је задатак Народне банке Србије

Недељковић истиче да је први изазов НБС да заустави инфлацију, али и обезбеди финансијску стабилност, што и чини. Када је реч о кредитима у еврима, НБС нема утицај.

"НБС контролише део везан за динарску каматну стопу, нема утицај на европску", рекао је Недељковић.

Ипак, постоје начини на које може да утиче на кредите – тако што ће пооштравати захтеве у погледу добијања кредита.

С друге стране, самим тим што сузбија инфлацију, банка помаже онима који отплаћују кредит – рата им јесте већа, али су цене под контролом.

"Ако банка може да контролише цене, да управља очекивањима, и дâ сигнал да ће урадити све што треба да би се зауставила инфлација, ја онда могу да сервисирам рату а да не уђем у опасност сиромаштва", каже Недељковић.

У трећем кварталу ове године у односу на прошлу, забележен је пад тражње од 27 одсто за стамбеним кредитима.