Паушалцима тешко да преживе укидање заштитног повећања пореза – шта је решење

Обућари, кројачи, електричари, адвокати, консултанти, књиговође, ИТ инжењери, за све њих, око 100.000, паушални порез би од идуће године могао да буде много виши. 

Душан Васиљевић наглашава да би промена у опорезивању паушала у време актуелне кризе и високе инфлације значајно повећала обавезе за паушалце.

"Они који су имали на пример обавезу од 20.000, ако се задржи то ограничење од десет посто, имаће обавезу од 28.000 до 29.000 што није мало. Али без тог ограничења, та обавеза може да иде, можда на 50.000, 60.000, што бисмо свакако хтели да избегнемо", упозорио је Васиљевић.

Како се дошло до десет посто 

Објаснио је да у Уредби, у одређеној одредби постоји формула која обрачунава колико ће свако, различитих делатности плаћати у којој години. Да се онда одмах применила у 2020. години, неки паушалци би имали скок својих обавеза можда и двоструко, троструко, а неки чак и пет пута.

"То значи да би неко ко је плаћао 20.000 динара у 2019. можда већ у првој 2020. години примене нове уредбе морао да плаћа 50.000, 60.000 или 70.000 динара. Онда смо се с Министарством финансија и Пореском управом договорили да те обавезе не могу да расту више од десет процената годишње", рекао је он.

Такође каже да је тада закључено и да је довољно да тај период заштите буде око три године. 

Предлог за решење 

Анализе су, као је навео, показале да ће – ако би та заштита о расту само десет процената престала да важи – неки паушалци доћи у ситуацију да им те обавезе порасту преко сваке мере и да ће морати да затворе своје радње.

"То није добро за њих, за њихове породице, није добро ни за друштво, јер ми желимо да они наставе да послују и да плаћају порез. Због тога је наш предлог да се то ограничење о расту о десет процената настави најмање, годину, две или три године", предлаже Васиљевић.

Имајући у виду да инфлација доста расте и да не желе да паушалци онда плаћају порез у нереалним износима, каже да су Министарству финансија предложили и да се размотри да то повећање иде до стопе инфлације, али да би било добро да у неком краћем периоду не иде преко тога.

Очекујем да би било добро да одговор о предлозима из надлежног Министарства стигне до крајем октобра, током новембра, јер ако би се усвојио могао би да нађе своје место у изменама Уредбе која уређује паушално опорезивање.

Тиме би паушалци већ од почетка Нове године знали како ће, и колико, плаћати порез.

Обрачун за паушалце на интернету 

Министарству финансија је упућен и предлог да се промени начин обрачуна пореза за део паушалаца који послују преко интернета.

Анализе НАЛЕД-а и Дигиталне заједнице показују да је око 39.000 грађана ангажовано на пословима у само две делатности које су типичне за рад на интернету, наставници страних језика и виртуелни асистенти.  

"Тих 39.000 грађана нису ни у једном систему, ни у једном пореском режиму, не плаћају порез и немају никакве одговарајуће бенефите по основу плаћања пореза. Када би они покушали да пређу у паушални начин опорезивања, многи од њих лоцирани у већим градовима, Београду, Новом Саду, имали би обавезе око 60.000 динара", навео је он.  

Спекулише се колико они зарађују на интернету, али сва истраживања, како наводи, указују да је просечна зарада око 80.000 динара и за њих би било неисплативо да од чисте зараде плате порез 60.000 динара.

"Предложили смо да се за њих редефинише та формула, да направимо разлику између оних који послују из Београда, великих градова и оних из малих градова, јер постоји разлика. Оправдано је да фризер на Врачару има веће приходе и по основу тога треба да плати веће доприносе него фризер из Куршумлије", сматра Васиљевић. 

У Уредби је препознат и већи број делатности, као на пример за рачунарско програмирање где нема велике разлике. Ви можете, каже Васиљевић да живите било где, јер су вам читава Србија и свет тржиште и на приходе не утиче то где живите.

"Имамо 27.000 оних који су наставници страних језика на интернету, око 12.000 оних који су виртуелни асистенти, они су сада потпуно ван система, не уплаћују порезе и доприносе и немају никакву заштиту од стране државе. Ако би их увели у систем, њима би то пуно значило, могли би да послују унутар система, да добију кредит, имали здравствено и пензионо", оцењује Васиљевић.

Прелазак паушалаца у сталну запосленост 

Навео је и да је држава појачала контроле у случајевима фингирања паушалног опорезивања, што је често био случај обављања делатности инжењера за ИТ фирме.

Каже да је уведен један подстицајни механизам за оне који су спремни да запосле та лица која су била на паушалном опорезивању, да их преведу у запослене. 

"То је резултирало тиме да је огроман број ИТ инжењера, радника на сличним пословима прешло из паушалног опорезивања у сталну запосленост. То је тренд који треба задржати и подржати", закључује он.

Истиче и да је процена да би ако би се за раднике на интернету омогућио прихватљив опорезовани износ од 20.000 динара за оне који приходују 70.000 динара, да би најмање око две трећине из сиве зоне прешло и регистровало се у паушално опорезивање. 

Такође, предложена је и измена која би подразумевала смањење коефицијента којим се множи пореска основица за те делатности. 

"Процене су да би држава на основу тога приходовала преко 600.000.000 динара на годишњем нивоу, то је 5,4 милиона евра. То су значајна средства, али је најзначајније за те људе да из сиве зоне пређу у легално пословање и имају здравствену, социјалну заштиту и да буду део систем", поручио је Васиљевић.