Фиксна или варијабилна камата – за нове кредите нема дилеме

Шестомесечни еурибор се приближава нивоу од два процента. Клијенти у Србији су задужени са око пет милијарди евра стамбеним кредитима. Обично су стамбени кредити, узимани пре неколико година, били на историјски ниском нивоу од око три одсто. До краја године ће бити око пет процената.

Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић објашњава да је прошло време јефтиног новца.

"Имам утисак да смо се сви помало размазили са политиком јефтиног новца и заборавили да су то биле рекордно ниске цене новца у периоду од 20 година, које очигледно нису биле одрживе. Дошао је тренутак да је инфлација запретила и да је морао да се гаси пожар рестриктивном монетарном политиком, подизањем референтних камата, повлачењем новца из оптицаја", наводи Грубишић.

Зато је, каже, дошло до преокрета и референтне камате, као што су еурибор и либор, почеле су да расту.

"Морате да видите шта имате у понуди од стране банака. Свакако да је време да се разматра прелазак на фиксну каматну стопу, али треба конкретно видети за колико је фиксна каматна стопа виша од варијабилне, јер банка ту преузима ризик будућег кретања еурибора", сматра Грубишић.

"За нове кориснике нема дилеме" 

Ипак, када је реч о новим корисницима, истиче да су код њих највећи бенефити за узимање кредита са фиксном каматном стопом.

"За нове кориснике ту нема дилеме да треба преференција да буде ка томе, али треба видети опет конкретну понуду код банке, а за постојеће кориснике, слажем се да је битан моменат да ли сте на половини отплатног периода или при крају. За те који су при крају, дефинитивно не треба разматрати такав потез", истиче професор.

Напомиње да ће банка наплатити тај прелаз за постојеће кориснике.

"Ви сада прелазите и то је на неки начин рефинансирање код исте банке. Дакле, биће нека провизија на тај остатак дуга, зато то треба размотрити", саветује Грубишић.

"Еурибор може да расте и следеће године" 

Тренд раста еурибора, каже професор Београдске банкарске академије, може да се продужи почетком следеће године, али је то тешко предвидети.

Грубишић истиче да је добро што је низак ниво лоше наплативих кредита и да то говори о стабилности банкарског сектора.

"Врло је битно да поред каматног ризика немамо и курсни ризик. Управо девизне резерве су гарант стабилног девизног курса, тако да је аранжман са ММФ-ом у овом тренутку пожељан и из угла те девизне ликвидности, која би могла да се појача", објашњава професор.

"Очекујем раст каматних стопа и код штедње"

Када је реч о штедњи, Грубишић наводи да су реалне каматне стопе тренутно негативне и да не покривају ни инфлацију.

Међутим, очекује да ће доћи до тренда раста каматних стопа и када је штедња у питању.