Прескуп Закербергов заокрет у „метаверс“ – 87 милијарди долара

Ова година је била прилично лоша за светске богаташе и технолошке компаније. Илон Маск је сиромашнији за шест милијарди, Бил и Мелинда Гејтс за 27 и 26 милијарди, а Џеф Безос за 46 милијарди долара.

Међутим, у овој категорији апсолутни шампион је Марк Закерберг. Од почетка године, оснивач „Фејсбука“ сиромашнији је за 71 милијарду долара, па је сада „тек“ на 20. месту Блумбергове листе најбогатијих људи.

Разлог томе је што је Закербергово богатство скоро искључиво везано за судбину компаније. А технолошким џиновима ова година није била наклоњена.

Примера ради, тржишна вредност „Епла“ ове године је пала за 14 одсто, „Амазонова“ 26 одсто, „Алфабетова“ за 29 одсто. Закербергова „Мета“, међутим, и на овој листи је неславни шампион, пошто се њена тржишна вредност смањила за 57 одсто.

Шта се десило

Неколико фактора утицало је на пад вредности „Мете“. Од изгубљених правних борби са европским регулаторним телима, преко незаинтересованости инвеститора и корисника са нову технологију виртуелне реалности, конкуренције са Тик-Током, па све до несигурне економске ситуације широм света.

Иако су разлози бројни, постоји тачан датум када је све кренуло низбрдо – када је Закерберг одлучио да ребрендира „Фејсбук“ у „Мету“ прошле јесени. Могло би се рећи да су са лишћем почеле да опадају и цене акција нове компаније, а са њима и да се тањи буђелар амерчког предузетника.

Прошлог септембра, таман пре одлуке о ребрендирању, Закербергово богатство достигло је врхунац са 142 милијарде, а данас износи 55,3 милијарде долара.

Пропало „хајповање“ и промашен тајминг

Покушај промене имиџа био је део стратегије преусмеравања највеће друштвене мреже у „метаверс“ пионира, што очигледно није донело жељене резултате.

Код друштвених мрежа много зависи од тренутка и успешности „хајповања“, односно буђења и одржавања интересовања људи.

Сада је јасно да корисници нису били претерано загрејани за оно што је „Мета“ нудила, а мишљење им није променила ни прилично неубедљива технологија виртуелне реалности.

Уместо тога, веома једноставан графички изглед „метаверса“ и критике хардвера за виртуелну реалност само су додатно утицале на инвеститоре да заобилазе „Мету“ у широком луку.

Ипак, проблеми нису само до „Мете“. И друге компаније бележе лошије резултате због опште економске климе, оштријих ставова регулаторних тела за заштиту приватности, промена у оперативним системима, али и јачања конкуренције попут Тик-Тока.

И поред свих тих разлога, Закербергова одлука да се упусти у „метаверс“ путовање била је пре свега лоше испланирана и предузета у погрешном тренутку, али то амерички милијардер, са 87 милијарди долара лакшим новчаником, најбоље зна.