Почели Дани електричних аутомобила, најсавременији модели изложени у Новом Саду

Ако би само њих користили, не би било саобраћајне буке, ни емисије штетних гасова, који учествују са 30 одсто у загађењу животне средине.

Професор Борис Думнић са Факултета техничких наука у Новом Саду каже да је цена пређеног километра у случају коришћења тих возила знатно мања, него у случају мотора са класичним унутрашњим сагоревањем.

Штедљивију су, трошкови одржавања су мањи, чак 70 одсто, али је проблем ограничен домет који се пређе са једним пуњењем батерије, на чијем усавршавању се интензивно ради.

"На батерији још два проблема нису решена, да би се применила у милионским количинама, а то је сигурност, која треба још више да се побољша, али ту је и цена", наводи професор Дејан Илић из компаније "Варта АГ".

Скупљи су од класичних аутомобила 15 до 20 одсто, али се процењује да ће се њихова цена изједначити до 2026. године, и да ће у развијеним земљама до краја деценије сваки други аутомобил ићи на струју.

Потпредседник "ЗФ Србије" Мајкл Штаух истиче да продаја хибрида и електричних возила драматично расте у последње три године.

"Верујем да ће се тај тренд наставити, не само у Немачкој, већ у целој Европи, а верујем и Србији", додаје Штаух.

Али пре тога мора да реши инфраструктуру, јер је број пуњача у Србији минималан, на ауто-путевима их готово уопште нема.

Бранислав Влатковић из компаније "Бе-ем-ве Радуловић" објашњава да, како се мрежа развија у виду електро-пуњача, тако се повећава и продаја хибридних и електричних аутомобила.

"Сви се опредељују за то из разлога штедљивости, ушдеде при вожњи елетричних аутомобила, за сада је она евидентна", наводи Влатковић.

Месечно може да се уштеди и 190 евра, али је висока цена аутомобила оно што и даље одбија потенцијалне купце.

Електичне аутомобиле у Србији вози тек сваки стоти, а хибридне пет одсто грађана. Прошле године продато их је мање од 150.