Зебња због Запорожја, али и тешке зиме – енергетска решења професора Месаровића

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен залаже се за потпуну реформу европског тржишта електричне енергије почетком 2023. године и поручује да треба одвојити цене гаса и струје.

Чешка, која председава Европској унији, за 9. септембар сазвала је ванредни састанак министара енергетике ради решавања цене енергије и енергената. 

Због руско-украјинског дејства око нуклеарке Запорожје зебња је у читавом свету.

Миодраг Месаровић, генерални секретар Српског комитета у Светском савету за енергију, рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је ситуација забрињавајућа јер су ратна дејства у околини нуклеарке, а она има радиоактивне материјале који могу било непажњом било намерном акцијом да буду расути по окружењу.

Постоје могућности да неке од тих акција направе озбиљнију ситуацију, додаје Месаровић.

Међународна агенција за атомску енергију шаље инспекцијски тим у нуклеарку. 

Месаровић каже да Агенција УН за атомску енергију прати догађања око свих нуклеарки у свету, ово је од посебног интереса од почетка сукоба и стално су све активности под надзором, врши се озбиљан надзор над системом за рано најављивање.

Подсећа на мартовско испадање система, али брзо је поправљен, реч је о напајању енергијом.

"Дoлазе и физички да се увере да је оно што су под контролом имали – сасвим у реду, да нема зрачења које је изнад нормалног", каже он.

"Нуклеарна енергија је била сатанизована" 

Мађарска је почела градњу још два нуклеарна блока у Пакшу. Од нуклеарне енрегије се не одустаје.

"Нуклеарна енергија је једно време била сатанизована, рачунајући да је прво настала у сенци атомске бомбе, десиле су се три катастрофе, неке земље повукле су своје нуклеарне програме као Немачка, уместо да има сопствене нукеларне електране, она враћа у погон термоелектране", каже он.

У Европи се гради двадесетак нуклеарки, 13 ће бити у погону до 2028. године, од 43 у свету, колико се гради, напомиње Месаровић.

Рат у Украјини, затим суша, само продубљују енергетску кризу, нема довољно енергије посебно у Европи, цене дивљају, а Брисел ће разматрати ограничње цене.

Говорећи о решењима, Месаровић каже да је ово једна од кризних ситуација које се јављају када дође до озбиљног поремећаја у односима, а највећи поремећај је руско-украјински сукоб.

Светски Савет за енергију контролише шта се дешава, Агенција УН све надзире да не буде злоупотреба зрачења, каже Месаровић. "Претпостављам да смо у ситуацији да се озбиљно преиспита брза транзиција са фосилних на обновљиве изворе, јер се видело и у ситуацији када се деси суша", рекао је Месаровић.

Брисел предлаже раздвајање цене струје од цене гаса

Према његовим речима, то је више ради дисциплиновања потрошача. Сада је, у ствари, како наводи, практично због тих врло често присутних шпекулантских активности, цена отишла у небо.

"Раздвајање цене гаса и струје мора да се деси јер ЕУ рачуна да 2027. прекине снабдевање гасом из Русије, прелазак на нова снабдевања посебно рачунајући на ова са течним гасом који треба да дође до тих платформи, које морају да буду направљене, потпуно реструктурирана мрежа и то ће потрајати", подвукао је Месаровић.

У Белгији кажу – чека нас пет до десет тешких зима. Поставља се питање где су наговештаји попуштања кризе.

Месаровић каже да нормалне цене енергије вероватно није реално очекивати, као што су биле пре кризе, поред тога што се проширује учешће обновљивих извора енергије.

"ЕУ је направила један уступак ономе што је до сада била негативна политика према нуклеарној енергетици, увели су 'зелену таксономију' прошле године где су ставили у повлашћене, подложне субвенцијама изворе на нуклеарни погон и на природни гас, сад ће морати да ревидирају јер се преко гаса води и политика и то раздвајање ће бити нужно", објаснио је Месаровић.

Може да помогне у овој ситуацији, каже он.

Колико штедња може да помогне

Штедња може много да помогне ако се усмери на секторе потрошње где се нерационално троши, као код нас, енергија се доста троши у домаћинствима, скоро 40 одсто енергије, и сваки грађанин може својим прилагођеним понашањем да смањи свој рачун, истиче Месаровић.

Тих 40 одсто је било раније, сада је питање како ће бити са ценовним ударима, додаје он.

"Држава настоји да подстиче мере рационалне употребе енергије, да потрошачи сами производе, део енергије, али то што ће држава да уради је краткорочна помоћ, морамо да дугорочно водимо рачуна о енергетској писмености потрошача", закључио је Месаровић.