Упркос кризи и расту цена, потражња за некретнинама све већа

Куповину станова и земљишта многи виде као најбољу инвестицију, тако да је у другом кварталу ове године у куповину непокретности уложено две милијарде евра што је за 27,5 одсто више него у истом периоду прошле године.

Више од милијарду евра уложено је у станове, од чега само у Београду 712 милиона евра. Без проблема се продају станови на Савском венцу, Новом Београду, Дорћолу и Врачару, где је квадрат по неколико хиљада евра и то још док су у изградњи.

"Узрок свему томе је експанзивна монетарна политика Европске уније и висока инфлација, а због високе инфлације доста људи који су држали кеш је бежало из кеша и једноставно су желели да сачувају свој капитал и улазили су у некретнине као једини вид капиталних инвестиција код нас", каже Небојша Нешовановић из ЦБРЕ, међународне консултантске куће за некретнине.

Највећа цена квадрата од 9.500 достигнута је на локацији Београд на води, где је продат и најскупљи стан од готово милион и 400 хиљада евра.

"Ако причамо о скупим некретнинама, можемо слободно да кажемо да су се наши људи из иностранства издвојили углавном као највећи купци скупих станова. Имамо доста купаца из региона, посебно из Црне Горе, из Босне и Северне Македоније. Постоји и доста Кинеза и купаца из арапских земаља", каже Невена Милић из "Кадене Сотби", светске франшизе за стамбене некретнине.

Просечна цена квадрата, на пример на локацији Београд на води је око 3.700 евра, а слична цена је и на другим ексклузивним локацијама где се граде комплекси зграда, кондоминијуми са бројним садржајима за станаре.

"Са ценом купци траже бољи квалитет и не могу да се упореде зграде које су изграђене сада у односу на пре 10 или 15 година. То је више него дупло бољи квалитет, и саме градње и дизајна и пројектовања и браварије и столарије и свега осталог", каже Ервин Пашановић из Друштва проценитеља Србије.

За куће, викендице, пословне просторе, грађевинско и пољопривредно земљиште у другом кварталу ове године потрошено је близу милијарду евра. Најскупље пољопривредно земљиште је у општини Рума где је 5,66 хектара плаћено милион евра.

"Оно што очекујемо да видимо ове јесени, евентуално следећег пролећа, је такозвано замрзавање тржишта на значајно мањем броју трансакција него што је било у претходном периоду. Добар део инвеститора који је чувао капитал у некретнинама и бежао из кеша, не очекујемо да ће то наставити да раде у наредном периоду јер ће кеш имати све већу цену", каже Нешовановић.

Судећи по последњем извештају РГЗ-а, много је оних који, за сада, кеша имају довољно, јер је чак 88 одсто свих непокретности плаћено готовином, а само 12 процената купљено је на кредит.

Упркос кризи и расту цена, потражња за некретнинама све већа

Коментари