Читај ми!

Можемо ли струју унапред закупити и да ли се то уопште исплати - шта је "фјучерс продукт"

Милош Младеновић, директор Српске берзе струје рекао је за РТС да је за последњи квартал, што се тиче нашег региона, процена да ће цена струје бити на нивоу од око 500 евра по мегават-сату.

Уз сушу, на енергетску стабилност и код нас и у свету утиче и ситуација у Украјини. Енергетска криза покренула је бројна питања, а најважније за сваку земљу је како обезбедити сигурност снабдевања.

Тај задатак отежава ограничена доступност и прескупа енергија и енергенти. Цене гаса, угља, а посебно струје су током целог лета задржале рекордно висок ниво. Само се цена нафте држи на испод 100 долара. 

Европско тржиште електричне енергије већ годину дана је буквално усијано, протеклих месец дана цене струје су биле и преко 400 евра за мегават-сат. 

Милош Младеновић, директор Српске берзе струје, рекао је да нема добре вести - тај тренд се наставио. До данашње трговине просечна цена на Сепексу, од почетка године је већ стигла на ниво од 250 евра по мегават-сату. Од почетка августа до данас, просечна цена за првих десетак дана је 390 евра по мегават-сату.

Константни узлазни тренд није само код нас већ, и на околним берзама, у региону и у целој Европи, наводи Младеновић.

Забрињава ситуација из Француске, где кажу да ће цене бити удвостручене. Помиње се цифра од чак 1.000 евра по мегават-сату.

"Када причамо о прогнозама цена реферишемо се на цену са фјучерс тржишта, тржишта финансијских деривата - за наше тржиште то је мање познато, али 2019. направили смо српски финансијски продукт, први финансијски дериват у Србији и имамо ситуацију за последњи квартал, што се тиче нашег региона, процена је да ће цена бити на нивоу од око 500 евра", рекао је Младеновић.

Према његовим речима, за следећу годину процене су да ће цена бити на нивоу између 400 и 450 евра. Ипак, додаје да је тржиште фјучерса постало променљиво.

"У Француској је стуација скоро катастрофална, прогнозе за последњи квартал ове и први квартал следеће године изашле су на ниво од преко 1.000 евра и ту је највећи узрок проблем са нуклеарним електранама", рекао је директор Српске берзе струје.

Наставиће се тренд до краја ове, као и следеће године, а прогнозе су да ће слично бити у наредне две до три године, наводи Младеновић.

Како се заштитити 

Говорећи о механизму заштите, Младеновић каже да су финансијски деривати везани на електричну енергију као робу, њихова улога је да пружају осигурање како на страни произвођача, тако и на страни купаца од волативности цена.

Када купите фјучерс годишњи продукт, ви сте сигурни да ће без обзира на то колика је цена на спот тржишту, вама у коначном збиру цена бити та по којој сте ви тај уговор осигурања закључили, објаснио је Младеновић.

То није толико познато и у пуној мери искоришћено од наших домаћих енергетских субјеката. Сви субјекти већ имају механизам заштите за српско и мађарско тржиште, каже он.

"Веома је важно у ком моменту купујете фјучерс продукт, у спетембру 2021. цена годишњег фјучерса за комплетну 2022. је била око 100 евра по мегват-сату, у децембру 2021. цена је била на нивоу око 250 евра по мегават-сату, тада прогнозе нису биле довољно песимистичне", каже Младеновић.

Имамо и ове године да је сада, на почетку године цена фјучерса за наредну годину била на нивоу од око 200 евра по мегават-сату. Теоретски, онај ко је купио тај фјучерс био би сигуран за 2023. годину, напомиње Младеновић.

Једна страна приче је финансијска трговина, финансијски хеџинг, са друге стране - не иде се без поклона у сватове, он захтева високу колатеризацију.

"Ако знамо да је за следећу годину виђена фјучерс цена од око 400 евра, за једна мегват сат којим би се заштитили, вредност уговора је 3,5 милиона евра. Ако се штитите за 100 мегават-сати за целу годину, то је 350 милиона евра, ти колатерали су у кешу. Велике европске компаније које се десетак година баве фјучерс тржиштем, њихови колатерали су на ниову од пар милијарди евра кеша", каже Младеновић. 

Говорећи о ситуацији на берзама електричне енергије и регионалним и европским, Младеновић указује да чим су оволике цене има диспропорције, имамо лошу хидролошку ситацију, има и других фактора који су почели пре украјинске кризе, везано за опоравак азијске привреде.

субота, 28. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи