Злонамерне рекламе као нови тренд интернет преваре - како се заштитити

Лука Милинковић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навео да је и крађа личних података и њихова продаја такође један од модела по којем функционишу. 

"Они ће вам можда рећи - преузмите видео или текстуални садржај, филм, фајл, понуду... где ви мислећи да преузимате тај садржај заправо преузимате вирус који сутра може да нанесе неку штету на вашем рачунару", објашњава Милинковић.

Указује да може да буде вирус који нећемо одмах приметити да постоји, а он ће неко време да прикупља податке и активности на нашем рачунару.

"Имаће комуникацију са хакерима и они ће видети где сте, да ли сте можда у некој компанији, која је компанија, шта могу да прикупе од ваших података, направиће можда слике помоћу камере, пустиће вам вирус који ће вам шифровати податке, и видети шта можда могу да траже као изнуду од вас", објашњава Милинковић.

Опције су, додаје он, разне и све зависи првенствено од интересовања хакера и можда алата са којим у том тренутку располажу.

Указује да је њима у принципу највише стало да узму финансијска средства што лакше и што брже.

"Некада ће тражити информације о платним картицама и рећи да је то услов да ви добијете попуст или ће вам понудити тај производ знатно јефтиније и тражити да га платите на тај начин. Ви никада нећете добити тај производ, а унећете ваше податке за платну картицу које они сутра могу искористити на неком сајту", каже Милинковић.

Који су мотиви старијих, а који млађих 

Данас су хакери заправо млади људи од пенаестак година који су чланови једне озбиљне организоване криминалне групе у тој области, а која често нису свесна дела која раде, сматрајући све то само игром.

"Код старијих кад желе да начине злоупотребу често су мотив финансије, а код деце је то можда да се похвале и да буду признати у неком њиховом друштву - школа, сајт, форум, њима није мотив само да зараде већ да покажу шта могу и често се дешава да деца заиста имају знање да могу да наруше информациони систем у неким аспектима али и да га заштите", указује гост Јутарњег програма.

Деца су, додаје он, недовољно упућена у свет са једне стране и врло често мисле да ће такве ствари остати некажњене, да су она само деца и да је то само игра.

"За многе можда и јесте само игра, не схватају последице које могу настати и проистићи из тога", наводи гост Јутарњег програма.

Указује да он није упознат са таквом врсто преваре код нас, али саветује да уколико до ње дође то одмах пријавимо полицији и одељењу за високотехнолошки криминал.

Како се заштитити 

На питање како се заштитити на интернету саветује да посећујемо само проверене, поуздане сајтове јер ћемо ту бити сигурнији ако нам искочи нека реклама током читања неког текста, гледања видеа.

"Те рекламе често знају да буду досадне, успоравају нас у нашем интересовању и у оном шта смо хтели да урадимо на интернету - погледамо неки чланак, видео, али с друге стране нам могу бити и корисне јер нам указују да нешто ново постоји на тржишту", наводи Милинковић.

С друге стране, додаје он, криминалци на интернету, хакери, људи који гледају да злоупотребе постојање дигиталних технологија решили су да те рекламе искористе у своје сврхе, да нам поставе неке рекламе које заправо то уставри нису - оне нас воде ка неким сајтовима за на пример крађу личних података, лозинки.

"Оне су тако направљене да ви мислите да стварно посећујете 'Амазон', да стварно посећујете можда неке продавнице у Србији, а заправо су фишинг сајтови", упозорава гост Јутарњег програма.

Указује да обичан корисник не може увек и лако препознати тај вид преваре.

"Али та адреса сама на коју би указивали, где би отишли након клика на рекламе требала би да буде управо адреса тог сајта који се рекламирао - нпр ако се рекламира нека продавница у Србији требало би да буде сајт те продавнице, али кад је лажна реклама она нас води на неку другу страницу и тада од нас траже да се улогујемо, унесемо податке", наводи Милинковић.

Ако на интернету нешто делује сувише добро онда је вероватно превара 

Указује да превише добра понуда на интернету вероватно значи и превару.

"Не сад, ми тражимо нешто и кажемо - у супер, то смо нашли повољније на неком другом сајту за који никада нисмо чули , али нас је привукла цена. Е, ту треба да водимо доста рачуна. Чим на интернету нешто делује да је сувише добро да би било истинито вероватно је превара, вероватно није истина", указује Милинковић.

Додаје и да приликом посете неком сајту проверимо УРЛ адресу јер, како каже, хакери који хоће да изврше злоупотребе ће можда да дуплирају неко слово - направити лажну страницу, пријавити лажни домен, али што сличнији оргиналном сајту, како не би приметили превару тако лако.