Представљен Интегрисани национални енергетски и климатски план до 2030.

Мања емисија гасова са ефектом стаклене баште за 40 одсто у односу на емисију која је у Србији била 90-их година, обновљиви извори енергије у финалној потрошњи више од 40 одсто до 2030. и нови начини производње електричне и топлотне енергије, као и излазак из производње на фосилна горива, део су националног енергетског и климатског плана до 2030, рекла је Михајловићева, наводи се у саопштењу Министарства енергетике.

Национални енергетски план представљен је на свечаности у Југословенској кинотеци, а Михајловићева је рекла да ће држава урадити све да се тај план спроведе, без обзира колико били велики изазови на том путу, јер управо тај план представља могућност раста и развоја, не само у домену енергетике, већ на нивоу читаве земље.

"Ово је могућност да отворимо нова радна места и имамо нове технологије, ово је, такође, могућност да мислимо на будуће генерације", поручила је министарка енергетике.

Сматра да је тренутак да се учини све, како би се у Србији електрична енергија користила из нових реверзибилних хидроелектрана, али и да се диверзификују наши простори када је у питању набавка гаса.

Додала је да је сада време када Србија треба да покаже да је могуће подићи енергетску ефикасност и димњаке који загађују околину заменити другим, који неће имати штетне емисије гасова.

"Ове одлуке које доносимо данас даће резултате тек за неки број година који је испред нас", рекла је Михајловићева.

Поручила је да је овај план само почетак рада на унапређењу квалитета живота у Србији и очувању животне средине, а да је намера ресорног министарства да план буде транспаретно представљен и грађанима и надлежним институцијама, како би били свесни његовог значаја и допринели његовој реализацији.

Шеф Делегације ЕУ у Републици Србији, Емануеле Жиофре, рекао је да Национални енергетски и климатски план Србије треба да постави амбициозне циљеве за смањење гасова с ефектом стаклене баште, брзу интеграцију обновљиве енергије, попут оне из ветра и сунца, и већу енергетску ефикасност до 2030.

"Спремни смо да помогнемо око енергетске транзиције и амбициозних циљева разменом техничких знања, али и финансијском подршком Европске уније, било у виду бесповратне помоћи, повољних зајмова и гаранција или мешовитих решења. Заједно са нашим српским партнерима ЕУ напредује у диверзификацији енергетских извора и рута за снабдевање. Поред текућих радова на гасном интерконектору између Бугарске и Србије, у припреми је и нов интерконектор са Северном Македонијом", рекао је Жиофре.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице, Артур Лорковски нагласио је да Национални планови за климу и енергетику играју кључну улогу у заједничким напорима Енергетске заједнице за остварење постављених циљева за 2030. годину који су договорени почетком јула и да може да похвали Србију за напредак који је до сада остварила.

"Сада је време за напредак на следећи ниво кроз консултације са свим релевантним заинтересованим странама, како бисмо осигурали да планиране политике и мере усмеравају постизање дугорочних циљева енергетских и климатских политика, и водећи рачуна о томе да енергетска транзиција мора бити инклузивна и социјално праведна", рекао је Артур Лорковски.